Ostajući verna portretu, Ivona Pleskonja nastavlja u novoj seriji radova svoje istraživanje sveta i čoveka kroz sopstveno iskustvo. I ranije, kao i sad, umetnost je za Ivonu poligon istraživanja sebe i drugih, pronalaženje izlaza iz haosa svakodnevice. Na 20 metara dugom frizu portreta u natprirodnoj veličini, ona čisti pozadinu, briše joj vremensku i prostornu komponentu. Slika likove iz prošlosti, ali i iz svog života, poznate i nepoznate i na taj način spaja prošlost i sadašnjost u budućnosti, u ostvarenju večne čovekove želje da dosegne sunce, da dosegne nedostižno.

Proučavajući različite aspekte savremenog života i ljudi u njemu, pronalazeći različite puteve i izlaze, kao i na svojim ranijim slikama heroja, Ivona se vraća, ponovo, poput antropologa u prošlost, nalazeći rešenja za budućnost. Njena velika želja da predstavi ljude kao bića koja prevazilaze sve svakodnevne probleme i kao heroje svoga vremena, sada je kulminirala u predstavljanju portreta u trenutku spoznaje, prosvetljenja, uzvišenosti, trenutku ushićenja ali i smirenja, sklada.