Kroz niz radova, Nora Mesaroš predstavlja svakodnevne situacije u kojima su akteri ljudi iz njenog okruženja. Predmeti koji se pojavljuju zajedno sa figurama su sitnice koji ispunjuju život tih ljudi. Lepota cveća, čistoća stolnjaka ili večera sa porodicom su sitnice od suštinske važnosti kojima pojedinac posvećuje pažnju u životu. Ti likovi i predmeti su "isečeni" iz svakodnevnog okruženja i postavljeni u prazan prostor, čime dobijaju usamljenu notu. Figure su postavljene u pozicije najpogodnije za komunikaciju, ali oni su nemi. "Svi predmeti govore jezikom koji se može dešifrovati samo u potpunoj tišini" pisao je Emil Sioran.

Govor je često nemogućstvo pravog razumevanja, dok nas tišina suočava sa samim sobom, tako što nam stvari otkriva direktno i neposredno. Na skoro monohronoj površini gde dominiraju bela, siva i svetli tonovi zemljanih boja, prikazani likovi se osamljuju u praznini i tišini, da bi došli do svojih najdubljih misli i vizija ili na najdirektniji način okusili neiskvareni svet. Suočavanjem sa onim što nosimo u sebi postavljamo pitanje da li postoji na svetu nešto osim fizičkog postojanja. Zagledanjem duboko u sebe autor traži odgovore na pitanja vezana za ključna pitanja o egzistenciji čoveka.