CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 02
Dunavski dijalozi 00
Videomedeja 19
Terra 26
Noć muzeja 2010
Dunavski dijalozi 07
Digital Art 01

Sponzor rubrike
Primeri iz umetnost u Vojvodini i Srbiji od 1914. do 2014. Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageNOVI SAD. Reprezentativna izložba umetnosti nastale u Vojvodini i Srbiji, koja je nastajala od 1914. do 2014, biće predstavljena u Kunstlerhausu u Beču, najstarijoj umetničkoj asocijaciji u Austriji. Postavka se realizuje u saradnji galerije Bel Art iz Novog Sada i Kunstlerhausa iz Beča, u kojem će se na 2.000 kvadratnih metara izložbenog prostora predstaviti umetnost nastala tokom proteklog veka. Izložba će biti otvorena 13. novembra 2014. i trajaće do 4. januara 2015.ImageImage

Image
Detalj sa izložbe Milana Konjovića

Skoro sve generacije srpskih i vojvođanskih umetnika su tokom nesretnog XX veka stvarale između ratova. Ređali su se balkanski ratovi (1912-1913), Veliki rat (1914-1918), Drugi svetski rat (1941-1945), građanski rat nakon raspada SFRJ (1991-1995) da bi se vek konačno završio NATO bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine. Uvek između slutnje, krvi i nade, nastajala su umetnička dela srpskih i vojvođanskih  umetnika – večito u nastojanju da se izrazi adekvatno  osećanje duha vremena ali i da se dosegne ontološka autentičnost umetnosti i njenog smisla.

Izložba naslovljena "Slutnja, krv, nada – Primeri iz umetnosti u Vojvodini i Srbiji 1914-2014" je koncipirana u tri celine.

I / Milan Konjović na raskršćima srpske umetnosti (1914-1990)

Prikaz istorijsko-umetničkim zbivanjima od početka velikog Prvog svetskog rata pa sve do raspada SFRJ početkom devedesetih godina proteklog veka. Konceptom izložbe je posebno ukazano na Milana Konjovića (1898-1993), umetnika koji je svojim dugim životom i opusom nadkrilio skoro ceo "skraćeni  XX vek": njegovo stvaralaštvo je obuhvatilo i presudna ratna zbivanja – sačuvani su njegovi crteži iz Prvog svetskog rata u kojem je učestvovao kao vojnik na frontovima od Ukrajine do severne Italije; potom pasteli iz logora Osnabrik Oflag 5b u kojem je bio zarobljen tokom 1941; te specifična svedočanstva o umetnikovoj slutnji građanskog rata u Jugoslaviji tokom devedesetih godina XX veka.

Konjovićeva uloga u srpskoj umetnosti je veoma značajna jer je akter najznačajnijih prelomnih zbivanja – tokom post-kubističkih tendencija (1920-22); kao vodeći ekspresionista  između dva svetska rata; kao predvodnik borbe protiv ideologije socijalističkog realizma (početkom pedesetih i ranih šezdesetih); kao realizator jednog ranog performansa (1962) koji je značajna anticipacija i inicijacija konceptualizma u srpskim i vojvođanskim umetničkim prilikama; kao akter postmodernističke "nove slike" sredinom osamdesetih godina.

1. Srpski kubistički ekskurs. U istoriji umetnosti Srbije Konjović slovi kao autor najznačajnijih (post)kubističkih ostvarenja. Ta dela su važna jer predstavljaju prvo odlučno modernističko promišljanje slike u srpskoj umetnosti, radikalan doprinos pokretanju modernističke slikarske misli. Pored Konjovićevih dela u postavci će uporedo biti izložena i dela najznačajnijih aktera istih tendencija u srpskoj umetnosti. Tu su, između ostalih, Petar Dobrović, Sava Šumanović, Ivan Radović, Arpad G. Balaž.

2. Ekspresionizam – čisto slikarstvo. Najznačajnije pojave u srpskom slikarstvu između dva svetska rata – ekspresionizam boje i gesta, intimizam, poetski realizam i koloristički realizam – u stručnoj literaturi se označavaju terminom Krug čistog slikarstva. Uz Konjovićev tom krugu pripadaju još i Bijelić, Dobrović, Šumanović, Job, Zora Petrović, Šerban i drugi – koji su u jednom kolebanju između avangardizma i tradicionalizma, dospevali do autentičnih personalnih rezultata bliskih senzibilitetu sveta i vremena u kome su živeli i stvarali. U ovom segmentu izložbe predstavljena su dela Zore Petrović, Petra Dobrovića, Milenka Šerbana.

3. Protiv socijalističkog realizma – ka apstrakciji. Tokom poratnih godina u Jugoslaviji je umetnicima nametnuta koncepcija socijalističkog realizma. Država je nastojala da umetnost "upotrebi" za jačanje komunističke ideologije i tadašnjeg režima. Konjović je istaknuti protivnik takvog koncepta a njegova i Lubardina izložba (obe u proleće 1951) najznačajniji su doprinos savladavanju takvih političkih nameta. Tokom pedesetih i u ranim šezdesetim Konjović u nekoliko svojih slika nagoveštava put ka apstrakciji, čime daje značajnu inicijativu slikarskim slobodama i modernizaciji tadašnjeg srpskog slikarstva. Uz Konjovićeve slike u ovom delu postavke su i radovi  Jožefa Ača, Boška i  Zorana Petrovića, Ankice Oprešnik, Pala Petrika Milivoja Nikolajevića i dr.

4. Samo jedan performans. Godine 1962., Milan Konjović je u Novom Sadu izveo performans javnog slikanja. Taj performans se desio skoro istovremeno kada nekolicina evropskih slikara (Iv Klajn, Žorž Matje)  izvode slične javne nastupe. Pokazalčo se da je taj Konjovićev performans predhodio snažnom konceptualističkom pokretu u Vojvodini začetom krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina XX veka. Uz foto dokumentaciju o pomenutom performansu biće izložena dela vojvođanskih konceptualnih umetnika iz grupe Bosch+Bosch, Balinta Sombatija, Slavka Matkovića, Atile Černika, Verbumprogram-a i dr.

5.Umetnost osamdesetih: vizantijski citati. Tokom osamdesetih godiuna prošlog veka, Konjović se u svojim osamdesetim godinama, aktivno uključuje u tokove tadašnje "umetnosti osamdesetih". Njegov ekspresionistički zamah, iznenadno bavljenje "citiranjem" vizantijske ikonografije, približile su ga tada aktuelnoj umetničkoj sceni – ne samo kao svojevrsnog anticipatora nego kao relevantnog aktera savremenih zbivanja.  Pored Konjovićevih slika iz "Vizantijskog ciklusa",  biće predstavljena dela najznačajnijih vojvođanskih predstavnika postmodernističkog slikarstva: Laszlo Kerekes, Milenko Prvački, Dobrivoje Rajić, Dušan Todorović, Branka Janković, Vera Zarić.

II / Umetnost devedesetih: suprotstavljanje haosu – razum i osećajnost

Umetnost devedesetih se odvija u uslovima epohalne krize ukupnog  jugoslovenskog društva. Tih godina dominantna je ideja destrukcije – koja generiše raspad SFRJ, katastrofičnu ekonomsku krizu i svetski rekordnu inflaciju, strogi embargo i isključenje iz međunarodne zajednice, te fizičku-ratnu destrukciju. Umetnost u Vojvodini se na specifičan način suprotstavlja takvom stanju – opstaje duh multikulturalizma, forsira se koncept plastičkog racionalizma, sklada, konstruktivnosti i gradnje  (geometrija, minimalizam, konstrukcija) a, istovremeno se pojavljuje snažni angažovani umetnički aktivizam (ulične akcije, performansi, veliki radovi "in situ"). Sve vreme "umetnosti devedesetih" na snazi je modernistički stav Filiberta Menne po kojem "umetnost ima pravo na zasebnost – ne da bi se izdvojila, nego da bi svojim primerom bila  uzor drugim znanjima i drugim praksama" – ta umetnost se suprotstavljala haosu nudeći ideje konstrukcije i reda, sklada i racionalizma  Glavni akteri umetnosti devedesetih su Zoran Pantelić, Rastislav Škulec, Dragan Rakić, Igor Antić, Zvonimir Santrač, Szombathy Balint, Andrej Tišma, Apsolutno, Mira Brtka.

III / Posle 2000: umetnost u doba tranzicije-tranzicija u umetnosti

Treći deo izložbe čine pojave nakon 2000-te. Vodeći akteri te umetnosti su umetnici koji su na jedan subliman način instantno proživeli ukupnu sudbinu XX veka: – sluteći nadolazeću ratnu dramu, bivajući obuhvaćeni atmosferom građanskog rata (1991-1995), a potom nadajući se boljim vremenima; da bi ubrzo naišla nova slutnja, novi brutalni rat (NATO bombardovanje, 1999) te novi period nade posle 2000-te. Ta ponavljajuća sudbina, naravno, nije bila u stanju da inicira inovacijske promene. Nema prevladavajućih pojava, te kao konstanta preostaje verovanje u ontološke osobenosti i vrednosti umetnosti. U tematskom smislu vojvođanski umetnosti se ponajviše posvećuju temi društvene tranzicije. Istovremeno, kako je u globalnim prilikama zadominirala logika "ikonosfere" kojom pulsira mnoštvo slika najrazličitijeg porekla i namera - i u srpskoj umetnosti je nametnuta tranzicija od klasičnih ka elektronskim medijima i elektronskoj umetnosti. Najznačajniji akteri umetnosti posle 2000-te su Mira Brtka, Milan Blanuša, Goran Despotovski, Bosiljka Zirojević, Ljubomir Vučinić, Stevan Kojić, Nataša Teofilović, Jelena Bulajić, Andrea Ivanović, Korina Gubik, Andrea Palašti, MP_art, Multiflex i drugi.

Autor izložbe: Sava Stepanov. Autori koncepta: Vesna Latinović i dr Peter Zawrel. Produkcija: Galerija Bel art. Koprodukcija: Kunstlerhaus, Beč. Mesto održavanja: Kunstlerhaus, Beč. Vreme održavanja: 13. novembar 2014 – 4. januar 2015. Izložbu podržava Sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodine

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BANJA LUKA. Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, u sklopu Multimedija Art Projekta, predstavlja od 11. decembra 2014. do 11. januara 2015. ...
Kako u biografiji Branka Andrića Andrle piše: "Kad je Branku Andriću Andrli (1942 - 2005) sve dosadilo, otišao je u Beč. Te 1972....
BEČ. Nova izložba serije "Arhitektura u Ringturm-u" bečkog osiguravajućeg društva "Viner Štetiše" (Wiener ...
BEČ. U bečkoj "Kući umetnosti" održava se izložba fotografija Džoela Mejerovica koja obuhvata oko 250 njegovih radova. Ovaj američki...
BEOGRAD. Reprezentativna izložba ruske avangarde, uključujući dela Kazimira Maljeviča, biće održana 2015. godine u Beogradu, najavio je 20....
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
Ruski muzej u Moskvi predstavlja od 5. decembra 2013. izložbu posvećenu dvema etapama ...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageKnjiga "Prolazim kroz zidove" u izdanju Samizdata B92 predstavlja jedinstveno životno iskustvo jedne od najpoznatijih svetskih umetnica Marine Abramović. "Iskusila sam apsolutnu slobodu, osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno…
Intervjui
  • ImageIzložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni iskorak u svom radu: remek-dela kolekcije srpskog diplomate, birana i sakupljana sa istančanim ukusom, vizijom i strašću, prvi put su predstavljena van granica Srbije.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom