Keramičarka Larisa Ackov, jedna od najprepoznatljivijih umetnica koje stvaraju u ovom mediju i dobitnica Velike nagrade Trijenala keramike 2009. godine, svoj opus beskompromisno je formirala na čvrstim temeljima istoznačnosti etike i estetike. Ovakav stav je u savremenoj umetnosti lakše sugerisati kroz nove medije koji dopuštaju daleko veće poistovećivanje forme i programa, oblika i koncepta. Primenjena umetnost uvek je bila mnogo neprohodniji teren za iskazivanje tog stava, već i zbog toga što je, primarno, njen zadatak bio da zadovolji nešto drugačije formulisan zahtev za jedinstvom, u njenom slučaju forme i veštine, pa tek onda misli. Estetska ravan je, neminovno, bila dominirajuća; etička je viđena kao relevantan faktor tek sporadično. Do bitnijeg pomeranja granica u ovom smislu dolazi tek kod p(r)osvećenih pojedinaca koji se ne zadovoljavaju shvatanjem umetnosti samo kao igre oblika, već je vide, pre svega, kao misijsko delovanje.

U radovima Larise Ackov najočiglednija je upravo ona linija koja naglašava njenu potpunu posvećenost što vernijem utiskivanju svojih shvatanja u glinu. Predajući svoj svet podatnom materijalu, intervenišući na njemu onako kako joj diktira njeno viđenje saobraznosti materijalnog i nematerijalnog – gline i (pod)svesti – umetnica stvara snolike prizore anđela ili duhova koji svojim letom kroz njene keramičke panoe opisuju sasvim konkretne, vrlo stvarne prostore, realne topose okruženja u kome umetnica živi. Dopuštajući anđelima ili duhovima, besplotnim bićima, da postanu središte priče o fizički definisanim mestima, Larisa Ackov ukazuje na ta mesta kao na čvorišta njene unutrašnje realnosti, na ono što je određuje, a što ne bi moglo biti dovoljno uverljivo predstavljeno samo kroz crtanje stvarno postojećih oblika tih mesta. Anđeli ili duhovi zapravo opredmećuju putovanje kroz unutrašnji svet umetnice, asocijativno naslonjen na stvarni, ali promišljanjem preobražen u misaoni pejzaž.

Nela Tonković,
kustos moderne galerije "Likovni susret", Subotica