CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vladimir dimovski

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2020
Noć muzeja 2008
Terra 17
Noć muzeja 2011
Digital Art 08
Terra 18

Sponzor rubrike
Oktobarski salon u Beogradu ubuduće svake druge godine Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Oktobarski salon u Beogradu, najveća manifestacija savremene umetnosti u Srbiji i jedna od najvećih u regionu, ubuduće će biti održavan svake druge godine, odlučila je Skupština grada Beograda. Sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević rekao je na sednici gradskog parlamenta da će se bijenalnim održavanjem Oktobarskog salona ostvariti određene uštede, ali i bitno popraviti kvalitette kulturne manifestacije.Image

Image

Na pitanje kako će se uštedeti, Vukosavljević za "Politiku" objašnjava da će Oktobarski salon dobiti 50 odsto više novca u odnosu na godišnju sumu i to godinu dana unapred. Dakle, umesto da se svake godine daje na primer 17 miliona dinara, sada će budžet bijenalnog salona biti na primer 25,5 miliona, umesto 34 miliona koliko bi iznosio da se održava svake godine.

"Odluku su doneli odbornici Skupštine grada uz prethodne konsultacije sa ljudima iz struke" kaže Vladan Vukosavljević odbijajući da kaže ko su stručnjaci sa kojima se konsultovao. "Smatramo da bi koncepcija trebalo da se učvrsti, jer manifestacija luta u domenu kvaliteta. Odluka o promeni možda nije popularna, ali hajde da vidimo da li smo bili u pravu, kada se desi novi Oktobarski salon 2016. godine i dalje. Nikome ne smeta što je Salon bio međunarodni, svakako da će biti mesta i za neke značajne inostrane umetnike na budućim salonima" kaže za "Politiku" Vladan Vukosavljević.

Za Miu David, direktorku Kulturnog centra Beograda, institucije koja je glavni organizator Salona, ova vest je iznenađenje: "Ovo nije dobra odluka iz dva razloga. Prvi je što se ruši kontinuitet manifestacije koja traje 55 godina, a drugo, iz iskustva znam da kada se jednom neka manifestacija izbaci iz budžeta, teško se posle vraća. Ako je neko hteo da preispituje kvalitet, zašto prvo nije preispitao Bemus ili Belef? Sve mi ovo liči na vraćanje Salona na staru koncepciju, kada je bio isključivo izložba lokalnog karaktera, odnosno, jasno je da nekome smeta međunarodni karakter Salona. Grad je bez konsultovanja članova odbora Oktobarskog salona doneo odluku da se održava svake druge godine. I ne znamo po čijim to kriterijumima kvalitet treba popraviti" pita Mia David.

Rade Leposavić, istoričar umetnosti, takođe, smatra da je odluka doneta "ispod žita", te da se ranije u stručnim krugovima neformalno razgovaralo da Salon naizmenično bude domaći i međunarodni.

Grad Beograd je za ovogodišnji Oktobarski salon obezbedio 17,2 miliona dinara – kao i 2013. godine, a Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kako je ranije saopšteno, pomaže sa tri miliona. Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a od 2004. dobija međunarodni karakter. Svaka nova izložba Oktobarskog salona iz godine u godinu aktuelizovala je pitanja o tome kakav nam je Salon potreban, da li su još uvek prisutna koncepcijska lutanja, koliko je šanse dato našim, a koliko internacionalnim umetnicima da pokažu svoje stvaralaštvo. U dosadašnjim razmišljanjima na ovu temu čulo se i to, da političke elite možda ne žele da razumeju savremenu umetnost i kulturu te da im smeta ono što ne razumeju.

Istoričar umetnosti Saša Janjić kaže da je odluka o bijenalnom održavanju Salona loša, zato što se ruši nešto što traje više od pet decenija, i da će tako biti onemogućeno da se prikaže ono što je zaista najsvežija, najskorija produkcija, što je zapravo osnovni koncept manifestacije. Takođe, smatra Janjić, danas se bijenala u svetu gase, i ova odluka je, ako ništa drugo – zakasnela, "S druge strane, postoje mali problemi u koncepciji Oktobarskog salona zato što se prikazuje samo manji deo domaće scene, a opet ne dolaze nam ni inostrane zvezde. Salon je imao smisla u prvim godinama svog međunarodnog opredeljenja kada su ovde bili glasoviti kustosi poput Ande Rotenberg, Renea Bloka, Lorana Heđija..."

"Oktobarski salon više ne postoji" kaže Đorđe Kadijević. "Postoji samo ime koje nema nikakve veze sa osnivačkim konceptom po kome je ovo bila izložba vrhunskog stvaralaštva u domenu vizuelnih umetnosti Srbije u toku jedne godine. Ovaj salon to nije, to je kvazievropska revija u kojoj se više eksponiraju selektori i kustosi nego sami autori. Tako da sam potpuno ravnodušan prema tome da li će Oktobarski salon uopšte da postoji ili ne. Ako se ide na dve godine, nemam ništa protiv. Moj predlog je da se Oktobarski salon vrati izvornim principima" kaže Kadijević.

Izvor: Politika. Autor: Marija Đorđević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) poziva kolege da, povodom Međunarodnog praznika...
NOVI SAD. Galerija StuartS predstavlja od 25. oktobra do 15. novembra 2019. slike Tatjane...
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
BEOGRAD. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 19. juna do 21. avgusta 2019, biće ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom...
U Srbiji su muzejske kolekcije nacionalno blago ali kada su bankrotirale Beobanka, Investbanka, ...
IK Prometej preporučuje
Vladan Desnica - Pronalazak Athanatika
Vladan Desnica
Pronalazak Athanatika
 
Intervju
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti...
Andrej Tišma

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjige i časopisi
  • ImageKada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne pati.…
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom