Na pitanje kako će se uštedeti, Vukosavljević za "Politiku" objašnjava da će Oktobarski salon dobiti 50 odsto više novca u odnosu na godišnju sumu i to godinu dana unapred. Dakle, umesto da se svake godine daje na primer 17 miliona dinara, sada će budžet bijenalnog salona biti na primer 25,5 miliona, umesto 34 miliona koliko bi iznosio da se održava svake godine.

"Odluku su doneli odbornici Skupštine grada uz prethodne konsultacije sa ljudima iz struke" kaže Vladan Vukosavljević odbijajući da kaže ko su stručnjaci sa kojima se konsultovao. "Smatramo da bi koncepcija trebalo da se učvrsti, jer manifestacija luta u domenu kvaliteta. Odluka o promeni možda nije popularna, ali hajde da vidimo da li smo bili u pravu, kada se desi novi Oktobarski salon 2016. godine i dalje. Nikome ne smeta što je Salon bio međunarodni, svakako da će biti mesta i za neke značajne inostrane umetnike na budućim salonima" kaže za "Politiku" Vladan Vukosavljević.

Za Miu David, direktorku Kulturnog centra Beograda, institucije koja je glavni organizator Salona, ova vest je iznenađenje: "Ovo nije dobra odluka iz dva razloga. Prvi je što se ruši kontinuitet manifestacije koja traje 55 godina, a drugo, iz iskustva znam da kada se jednom neka manifestacija izbaci iz budžeta, teško se posle vraća. Ako je neko hteo da preispituje kvalitet, zašto prvo nije preispitao Bemus ili Belef? Sve mi ovo liči na vraćanje Salona na staru koncepciju, kada je bio isključivo izložba lokalnog karaktera, odnosno, jasno je da nekome smeta međunarodni karakter Salona. Grad je bez konsultovanja članova odbora Oktobarskog salona doneo odluku da se održava svake druge godine. I ne znamo po čijim to kriterijumima kvalitet treba popraviti" pita Mia David.

Rade Leposavić, istoričar umetnosti, takođe, smatra da je odluka doneta "ispod žita", te da se ranije u stručnim krugovima neformalno razgovaralo da Salon naizmenično bude domaći i međunarodni.

Grad Beograd je za ovogodišnji Oktobarski salon obezbedio 17,2 miliona dinara – kao i 2013. godine, a Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kako je ranije saopšteno, pomaže sa tri miliona. Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a od 2004. dobija međunarodni karakter. Svaka nova izložba Oktobarskog salona iz godine u godinu aktuelizovala je pitanja o tome kakav nam je Salon potreban, da li su još uvek prisutna koncepcijska lutanja, koliko je šanse dato našim, a koliko internacionalnim umetnicima da pokažu svoje stvaralaštvo. U dosadašnjim razmišljanjima na ovu temu čulo se i to, da političke elite možda ne žele da razumeju savremenu umetnost i kulturu te da im smeta ono što ne razumeju.

Istoričar umetnosti Saša Janjić kaže da je odluka o bijenalnom održavanju Salona loša, zato što se ruši nešto što traje više od pet decenija, i da će tako biti onemogućeno da se prikaže ono što je zaista najsvežija, najskorija produkcija, što je zapravo osnovni koncept manifestacije. Takođe, smatra Janjić, danas se bijenala u svetu gase, i ova odluka je, ako ništa drugo – zakasnela, "S druge strane, postoje mali problemi u koncepciji Oktobarskog salona zato što se prikazuje samo manji deo domaće scene, a opet ne dolaze nam ni inostrane zvezde. Salon je imao smisla u prvim godinama svog međunarodnog opredeljenja kada su ovde bili glasoviti kustosi poput Ande Rotenberg, Renea Bloka, Lorana Heđija..."

"Oktobarski salon više ne postoji" kaže Đorđe Kadijević. "Postoji samo ime koje nema nikakve veze sa osnivačkim konceptom po kome je ovo bila izložba vrhunskog stvaralaštva u domenu vizuelnih umetnosti Srbije u toku jedne godine. Ovaj salon to nije, to je kvazievropska revija u kojoj se više eksponiraju selektori i kustosi nego sami autori. Tako da sam potpuno ravnodušan prema tome da li će Oktobarski salon uopšte da postoji ili ne. Ako se ide na dve godine, nemam ništa protiv. Moj predlog je da se Oktobarski salon vrati izvornim principima" kaže Kadijević.

Izvor: Politika. Autor: Marija Đorđević