 Galerija SULUV-a, Novi Sad. Oktobar - novembar 2006
Lazar Tibor se u svojoj umetnosti usredsređuje na ljudsku figuru, retko kad na celu, češće na jedan delić ljudskoga tela, jedan isečak, mišić. Njihova prepoznatljivost nije neminovna. Bitno je da se uveličavanjem delića tela njemu pridodaje monumentalno značenje.
     
Predmet istraživanja umetnosti Lazar Tibora je veličina, dimenzije, proporcije, tj. višestruko uveličavanje, predimenzioniranje oblika. Sa stanovišta estetike takvi oblici se više približavaju kategoriji ružnog nego kategoriji lepog. Već su stari grčki filozofi i umetnici shvatili da se veličina može izraziti brojevima. Oni mogu definisati i pojmove kao što su lepo ili ružno. Lepo potiče iz harmoničnih odnosa elemenata. Takvi savršeni odnosi mogu se naći u prirodi, ali i u delima ljudskih ruku. Nije dovoljno da oni postoje sami po sebi, potreban je primalac koji će ih registrovati i odreagovati na njih svojim estetskim osećanjima. Naš odnos prema njima je subjektivan, o lepoti njihovoj sudimo na osnovu osećajnih reakcija koje su izazvale.
Lazar Tibor se u svojoj umetnosti usredsređuje na ljudsku figuru, retko kad na celu, češće na jedan delić ljudskoga tela, jedan isečak, mišić. Njihova prepoznatljivost nije neminovna. Bitno je da se uveličavanjem delića tela njemu pridodaje monumentalno značenje. Slike izazivaju nelagodan osećaj prikazom nepravilnih proporcija, nedostatkom odsečenih delova i predimenzioniranjem onih koji su se sačuvali. Površina koja mu je na raspolaganju nije dovoljna, masa pokušava da izbije iz ograničenog prostora stvarajući tako osećanje zatvorenosti, jedan klaustrofobičan prostor.
Lica se mogu shvatiti i kao studije. Pored biološke fizionomije lica bitna je i psihološka obrada. Svako lice pojedinačno odražava neko duševno stanje. To nisu jednostavna osećanja kao što su sreća, tuga ili bes, nego su mnogo složenija i ne mogu se definisati jednom rečju. Moraju se opisati. To su neka meditativna, kontemplativna stanja i pre se mogu okarakterisati kao negativna, dok stanja koja izražavaju sreću, blagostanje izostaju.
Kao izvor inspiracija poslužile su fotografije, anatomski atlasi, mikroskopski snimci ćelija.
Sel Gabriela, istoričar umetnosti
Tibor Lazar (1980, Bečej). Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Bečeju. Diplomirao na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu 2004. godine na odseku za slikarstvo u klasi Milana Blanuše. Trenutno se nalazi na postdiplomskim studijama kod profesora Vlade Rančića. Izalgao na više samostalnih i kolektivnih izložbi. Nagrađivan. |
Muzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
Koliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti, pobune, gladi…
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
