 Galerija SULUV-a, Novi Sad. Oktobar - novembar 2006
Lazar Tibor se u svojoj umetnosti usredsređuje na ljudsku figuru, retko kad na celu, češće na jedan delić ljudskoga tela, jedan isečak, mišić. Njihova prepoznatljivost nije neminovna. Bitno je da se uveličavanjem delića tela njemu pridodaje monumentalno značenje.
     
Predmet istraživanja umetnosti Lazar Tibora je veličina, dimenzije, proporcije, tj. višestruko uveličavanje, predimenzioniranje oblika. Sa stanovišta estetike takvi oblici se više približavaju kategoriji ružnog nego kategoriji lepog. Već su stari grčki filozofi i umetnici shvatili da se veličina može izraziti brojevima. Oni mogu definisati i pojmove kao što su lepo ili ružno. Lepo potiče iz harmoničnih odnosa elemenata. Takvi savršeni odnosi mogu se naći u prirodi, ali i u delima ljudskih ruku. Nije dovoljno da oni postoje sami po sebi, potreban je primalac koji će ih registrovati i odreagovati na njih svojim estetskim osećanjima. Naš odnos prema njima je subjektivan, o lepoti njihovoj sudimo na osnovu osećajnih reakcija koje su izazvale.
Lazar Tibor se u svojoj umetnosti usredsređuje na ljudsku figuru, retko kad na celu, češće na jedan delić ljudskoga tela, jedan isečak, mišić. Njihova prepoznatljivost nije neminovna. Bitno je da se uveličavanjem delića tela njemu pridodaje monumentalno značenje. Slike izazivaju nelagodan osećaj prikazom nepravilnih proporcija, nedostatkom odsečenih delova i predimenzioniranjem onih koji su se sačuvali. Površina koja mu je na raspolaganju nije dovoljna, masa pokušava da izbije iz ograničenog prostora stvarajući tako osećanje zatvorenosti, jedan klaustrofobičan prostor.
Lica se mogu shvatiti i kao studije. Pored biološke fizionomije lica bitna je i psihološka obrada. Svako lice pojedinačno odražava neko duševno stanje. To nisu jednostavna osećanja kao što su sreća, tuga ili bes, nego su mnogo složenija i ne mogu se definisati jednom rečju. Moraju se opisati. To su neka meditativna, kontemplativna stanja i pre se mogu okarakterisati kao negativna, dok stanja koja izražavaju sreću, blagostanje izostaju.
Kao izvor inspiracija poslužile su fotografije, anatomski atlasi, mikroskopski snimci ćelija.
Sel Gabriela, istoričar umetnosti
Tibor Lazar (1980, Bečej). Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Bečeju. Diplomirao na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu 2004. godine na odseku za slikarstvo u klasi Milana Blanuše. Trenutno se nalazi na postdiplomskim studijama kod profesora Vlade Rančića. Izalgao na više samostalnih i kolektivnih izložbi. Nagrađivan. |
Muzej modernih umetnosti, Kaoshiung (Tajvan). Decembar 2007.
Prepiska o ovom broju Gradine između Art magazina i Gradine: "Poštovani, u dodatku je fotografija korica i sadržaj časopisa. Prijateljski pozdrav, Gradina. Nešto nije uspelo. Stigli su samo ukrasni okviri. Pošaljite doc fajl. Pozdrav, Luka. Ne…
Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo.…
