|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Lazar Tibor - Slike |
|
|
 Galerija SULUV-a, Novi Sad. Oktobar - novembar 2006Lazar Tibor se u svojoj umetnosti usredsređuje na ljudsku figuru, retko kad na celu, češće na jedan delić ljudskoga tela, jedan isečak, mišić. Njihova prepoznatljivost nije neminovna. Bitno je da se uveličavanjem delića tela njemu pridodaje monumentalno značenje.       Predmet istraživanja umetnosti Lazar Tibora je veličina, dimenzije, proporcije, tj. višestruko uveličavanje, predimenzioniranje oblika. Sa stanovišta estetike takvi oblici se više približavaju kategoriji ružnog nego kategoriji lepog. Već su stari grčki filozofi i umetnici shvatili da se veličina može izraziti brojevima. Oni mogu definisati i pojmove kao što su lepo ili ružno. Lepo potiče iz harmoničnih odnosa elemenata. Takvi savršeni odnosi mogu se naći u prirodi, ali i u delima ljudskih ruku. Nije dovoljno da oni postoje sami po sebi, potreban je primalac koji će ih registrovati i odreagovati na njih svojim estetskim osećanjima. Naš odnos prema njima je subjektivan, o lepoti njihovoj sudimo na osnovu osećajnih reakcija koje su izazvale. Lazar Tibor se u svojoj umetnosti usredsređuje na ljudsku figuru, retko kad na celu, češće na jedan delić ljudskoga tela, jedan isečak, mišić. Njihova prepoznatljivost nije neminovna. Bitno je da se uveličavanjem delića tela njemu pridodaje monumentalno značenje. Slike izazivaju nelagodan osećaj prikazom nepravilnih proporcija, nedostatkom odsečenih delova i predimenzioniranjem onih koji su se sačuvali. Površina koja mu je na raspolaganju nije dovoljna, masa pokušava da izbije iz ograničenog prostora stvarajući tako osećanje zatvorenosti, jedan klaustrofobičan prostor. Lica se mogu shvatiti i kao studije. Pored biološke fizionomije lica bitna je i psihološka obrada. Svako lice pojedinačno odražava neko duševno stanje. To nisu jednostavna osećanja kao što su sreća, tuga ili bes, nego su mnogo složenija i ne mogu se definisati jednom rečju. Moraju se opisati. To su neka meditativna, kontemplativna stanja i pre se mogu okarakterisati kao negativna, dok stanja koja izražavaju sreću, blagostanje izostaju. Kao izvor inspiracija poslužile su fotografije, anatomski atlasi, mikroskopski snimci ćelija. Sel Gabriela, istoričar umetnostiTibor Lazar (1980, Bečej). Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Bečeju. Diplomirao na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu 2004. godine na odseku za slikarstvo u klasi Milana Blanuše. Trenutno se nalazi na postdiplomskim studijama kod profesora Vlade Rančića. Izalgao na više samostalnih i kolektivnih izložbi. Nagrađivan. |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Najpopularniji sadržaj u 2019. | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige i časopisi | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
KIKINDA. U subotu 20. oktobra 2012. simbolično je otvoren budući Muzej Terra u objektu bivšeg manježa nekadašnje kasarne u Kikindi. Tom prilikom su unutar manježa izložene skulpture "Ratnik", akademika Nikole Jankovića, i "Anđeo mira" japanskog vajara…
Učesnici: Zoran Janjetov, Osvaldo Viola, Luigi Siniscalchi, Robert Ariail, Dragan Bosnić, Bartosz Sztybor & Andrew Tkalenko, Adriano Perez, Yuko Shimizu, Bill Mayer, Corrado Mastantuono, Juan Bobillo, Bartolome Segui, Eugenia Monti, Dobrosav Bob Živković, Lubomir Arsov, Silvio…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
|
