 BEOGRAD. Čuvena Mondrijanova slika je nastala je u Parizu 1929. godine, a dve godine kasnije je stigla u Narodni muzej u sklopu poklona Odbora za širenje holandske umetnosti Jugoslaviji. Izložba je osmišljena tako da je centralno mesto upravo delo Pita Mondrijana, a ostala su odraz te jedne slike. Narodni muzej, 27. novembar 2014 - 22. februar 2015. 
Foto: Tanjug, Z. Žestić
 Ambasador Holandije Loran Stokvis podsetio je da je počasni konzul Kraljevine Jugoslavije u Amsterdamu Kornelius Dirk Merens, 30-tih godina prošlog veka tražio načine da unapredi ličnu, kulturnu i ekonomsku saradnju dve zemlje, pa je osnovao Društvo ljubitelja Jugoslavije. "To društvo je pomoglo da se ostvari Merensova ideje da pokloni 42 dela koja će činiti kolekciju Muzeja savremene umetnosti koji je osnovao knez Pavle", podsetio je ambasador.
Težište izložbe "Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II" je biografija te jedne slike koja je usled svoje slojevitosti učinila to delo bitnim akterom lokalne umetničke scene. To delo je poslužilo kao inspiracija i polazna tačka mnogim umetnicima, što je i cilj ove postavke.
Iz tog razloga postavku čine i dela devet umetnika kojima je upravo ta slika poslužila kao polazna tačka da bi sebe izrazili. U pitanju su umetnici: Goran Đorđević, Nikola Pilipović, Aleksandar Dimitrijević, Zoran Neskovski, Jelica Radovanović, Dejan Anđelković, Dobrivoje Krgović, Mrđan Bajić i Veso Sovilj.
Radovi savremenih umetnika koji nisu sačuvani prezentovani su fotografskim zapisima i drugim dokumentarnim materijalom.
"Kompozicija II" je delo jednog od najznačajnijih umetnika apstraktnog slikarstva 20. veka koji je do kraja svoje karijere težio ka idealnom.
Mondrijan je u jednom trenutku napustio figuraciju kao motiv i kao polaznu osnovu i površinu počeo je da komponuje slobodno u preglednom i smirenom ritmu obojenih kvadratnih površina oivičenih rasterom crnih linija. Koloristička skala redukovana je na tri osnovne boje: žutu, plavu i crvenu.
Namera autorki Jelene Dergenc i Simone Ognjanović je da otvore pitanja uloge muzeja u stvaranju i legitimisanju vrednosti, značenja i umetničkih pozicija, kao i odnosa muzeja kao mesta proizvodnje memorije i žive umetničke produkcije. Tokom svojih istraživanja one su uspele da razvetle mnoge muzeološke i umetničke kontekste koje se ta slika periodično "uplitala" tokom nekoliko decenija.
Preko tih priča, koje čine "Kompoziciju II" dokumentom stvarnosti koju njen autor nije ni poznavao, moguće je pratiti i razumevati različite pozicije i shvatanja koja su definisala umetničku, kulturnu i društvenu realnost u lokalnom kontekstu.
Izložbu je otvorio Ministar kulture Ivan Tasovac, istakavši da čuvenu sliku treba gledati bez "titla", odnosno poručio je posetiocima da zaborave sva znanja kako bi je zaista doživeli.
|
