Kreativni put Lidije Uzelac obeležen je diskretnim i kultivisanim izrazom. Poetička prepoznatljivost i otvoren pristup temama koje dotiču čoveka i njegovu prirodu, precizno pozicioniraju njeno umetničko delovanje. Višegodišnja posvećenost likovnim pitanjima ogleda se u nesputanom korišćenju različitih likovnih tehnika i smelom pronalaženju optimalne forme.

Aktuelna traganja proširena su korišćenjem novih materijala. Kolaži, slike, radovi štampani na platnu i oslikani objekti, oslanjaju se na prethodni ciklus pod nazivom „Senke“. Umnogome su definisani snažnom potrebom za eksperimentisanjem a njihovo ishodište su figuralne forme svedenog i  skrivenog monumentalnog karaktera. Obris čoveka je sa varijetetima prisutan u svim navedenim oblicima izražavanja Lidije Uzelac. Od kontrolisanog do impulsivnog rukopisa, pažljivo kolažiranih ili široko islikanih površina, lazurnih partija ili punog zasićenja, kretanja u ovim delima svedoče o njenim delikatnim estetskim afinitetima. Osobenost u načinu realizacije rezultira brisanjem oštrih granica između medija pa je za ovu umetnicu traženje odgovora na likovna pitanja – jedinstvena misija.

Povremeno se distancirajući od urađenog, ona uspeva da sačuva karakterističan estetski milje. Takođe, ona nenametljivo istrajava u nastojanju da predoči svoj prefinjeni stav o čoveku. Ispisanim tekstom: Alma mater – Majka hraniteljica, jednim pojmom sublimira životno iskustvo i veru u čoveka. Ovaj simbolični naslov implicira vezu sa mestima učenja i duhovnog uzdizanja. Lidija Uzelac njime želi da potakne duhovno u ljudima, da probudi onaj uspavani deo čovekovog ja koje čini suštinu življenja. Karakter njenih poruka prepliće se sa lakoćom stvaralačkog postupka koji, kao i život ima promenljivu putanju. Potvrdu pravdanosti svoje misije ona nalazi u svakodnevici danas i ovde, verujući da je na dobrom putu.

S. Radojković