Džordž Mekjunas. Dizajn monograma za Fluksus udruženje, oko 1963/1966. Foto: Saša Reljić

Prva i jedina izložba u Beogradu posvećena Fluksusu održana je u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića 1986. godine pod nazivom „Fluxus“ i na njoj su bili predstavljeni radovi protagonista ove internacionalne neoavangardne tendencije iz zbirke Muzeja savremene umetnosti koja broji 18 radova, kao i nekoliko privatnih kolekcija. Izložba „Fluksus u Beogradu“ jednim delom preuzima materijal sa prethodne izložbe i zato se može okarakterisati kao njena nova i izmenjena verzija koja takođe ima didaktički karakter, i prevashodno je namenjena novim generacijama ljubitelja umetnosti. Budući da materijal danas dostupan u Beogradu uglavnom potiče iz perioda istorijskog Fluksusa (1962-1966) i Fluksusa prve polovine sedamdesetih, izložba se koncentriše na ove periode, pridružujući originalnim radovima (kutije, objekte, grafike, crteži, partiture) tekstualne, foto, video i audio dokumente vezane za delovanje ovog pokreta, uključujući i eksponate vezane za kontakte domaćih stvaralaca (Branko Vučićević, Miroljub Todorović) sa akterima Fluksusa.

Fluskus nije bio pokret već nekoherentna konstelacija stvaralaca iz oblasti muzike, vizuelne umetnosti, performansa i poezije koji su, oslanjajući se na iskustva dade i Dišana, delili zajedničku aspiraciju za rušenje kulturno postavljene distinkcije između umetnosti i života, a samim tim i ukidanje buržoaske institucije umetnosti. Fluksus je bio „aktivna filozofija iskustva koja nekada uzima formu umetnosti“ (Ken Fridman) i koja polazi od uverenja da umetnička aktivnost mora biti lišena specijalnog statusa kao specijalne aktivnosti i resituirana unutar šire oblasti svakodnevnog iskustva. Za razliku od istorijskih avangardi, Fluksus umetnici nisu težili pozitivnoj utopiji i pravljenju modela za transformaciju sveta, već su svoj kreativni potencijal usmeravali malim i jednostavnim događajima, situacijama i stvarima koje čine svakodnevicu. Umetnici Fluksusa upošljavali su širok dijapazon izražajnih sredstava koji obuhvata događaje, hepeninge, performanse, objekte, instalacije, muziku, poeziju, filmove, video, multiple i mejl art, sve to kroz destrukciju specijalističkih aspekata umetnosti.

Fluksus je predstavljao neku vrstu čvorišta i filtera za raznovrsne radikalne ideje, jezičke eksperimente i manifestacije intermedijalnosti koje su u prvoj polovini šezdesetih cirkulisale neoavangardnim krugovima i potom se profilisale u specifičnim programima i individualnim poetikama konceptualne, procesualne i siromašne umetnosti, performansa, mejl arta itd. Pored predstavljanja ove specifične kolekcije Muzeja savremene umetnosti, izložba „Fluksus u Beogradu“ ima za cilj da ovu antiumetničku, antiinstitucionalnu i kontrakulturalnu pojavu predstavi i interpretira iz savremene perspektive i izbavi iz neprepoznatljivosti u koju je zapala rasejavanjem svojih ideja i tragova po umetničkim praksama od šezdesetih do danas.

Autor izložbe je kustos dr Dejan Sretenović. Muzej savremene umetnosti se zahvaljuje Bojani Makavejev, Miroljubu Todoroviću, Branku Vučićeviću i Branislavu Dimitrijeviću na pozajmici eksponata za izložbu.