|
Plakat - Umbria Jazz Festival |
|
|
 Hol Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad. Novembar 2006.
Već iole pažljivijim posmatranjem predstavljenog može da se primeti i primenjena likovna tehnika: ulje na platnu, kolaž, litografija, kompjuterska obrada itd. Očigledno je da je svaki plakat nastao kao nezavisno likovno delo i to bez pritiska prema autoru da poštuje "zadatu temu".
   Sam plakat, kao jedan od osnovnih dizajnerskih proizvoda čak i danas, u vreme moći digitalnih medija i interneta, ostao je neprevaziđen kao sredstvo komunikacije. Svakako da mu to i jeste glavni zadatak ali ovog puta nas interesuje njegov vizuelno - likovni deo. Izbor plakata sa Umbria Jazz festivala, koji su sačinili u Fondaciji Umbria Jazz, kao jednog od pratećih programa Novosadskog Jazz festivala 2006, doneo je ne malo iznenađenje kada se radi o plakatu uopšte. Konceptni i konačni pristup razrešavanju problematike, koju sa sobom nosi plakat, izveden je strogim i isključivo likovnim pristupom karakterističnim za termine istorije umetnosti kao što su ruska avangarda, moderna ili postmoderna.
Ideje Maljeviča i Kandinskog, engleskog i američkog pop - arta, Miroa, Grosa, kolaža, dripinga, postmodernih postupaka nastalih upravo nad tim istim proizvodom tj. grebanje nalsaga plakata na zidovima ali i upotreba najsavremenijih mogućnosti prilikom stvaranja likovnog rešenja (kompjuter, pre svega) kao nosioca osnovne informacije plakata predstavljaju pravo osveženje. Imajući u vidu da je kod nas plakat skoro neprikosnoveno dizajnerski proizvod (u uobičajenom smislu značenja reči "dizajn") ovakav pristup predstavlja koliko neočekivan tako i izuzetno prijatan prizor.
Već iole pažljivijim posmatranjem predstavljenog može da se primeti i primenjena likovna tehnika: ulje na platnu, kolaž, litografija, kompjuterska obrada itd. Očigledno je da je svaki plakat Umbria Jazz festivala nastao prvo kao nezavisno i klasično izvedeno likovno delo i to bez pritiska prema autoru da poštuje "zadatu temu". Otuda i ne treba da iznenađuje da plakati koji su izloženi u holu zgrade Srpskog narodnog pozorišta, gde se i održava Novosadski Jazz festival 2006, bude u posmatraču poređenja i asocijacije tipične za svet slike, odnosno likovnog doživljaja. Recimo kombinovanje kompjuterske grafike sa izvanrednom matisovsko - vlamenkovskom linijom izvedenom četkom, apstraktni i lirski ekspresionizam, art brutovsko i grosovsko razmišljanje o svetu slike i svetu koji nas okružuje i slično. Zaista, jedno pravo osveženje.
Luka Salapura |
Čertvrta Noć muzeja u Novom Sadu održaće se 15. maja od 18 do 2 časa posle ponoći. Više od 80 programa realizovaće se na 47 lokacija podeljenih u 6 gradskih zona. Ovogodišnja manifestacija u Novom Sadu…
Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je…
