CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 23
Noć muzeja 2008
Terra 17
Digital Art 09
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2011
Terra 18

Radionica 301 - Umetnost, arhitektura, dizajn Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImagePANČEVO. Galerija savremene umetnosti predstavlja od 17. decembra 2014. do 17. januara 2015. aktivnost "Radionice 301" Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nastala je 1994, a metodologija njenog eksperimentalnog audio/vizuelnog istraživanja bazirala se na graničnim poljima umetnosti i arhitekture. Postojanje radionice biće prezentovano foto dokumentima i video radovima dosadašnjih saziva kao i radovima novije produkcije.Image

Image

Izložba Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održana u Seulu na poziv Korejskog nacionalnog univerziteta umetnosti predstavlja značajan momenat u tekućoj saradnji ove dve institucije. To nije samo prilika da se predstave uglavnom radovi tri naša eminentna profesora i umetnika, Branka Pavića, Dragana Jelenkovića i Dejana Miljkovića, već i da se da uvid u filozofiju obrazovanja koje se bavi stvaralačkim procesom i tehnikama projektovanja i vrednovanja važnih aspekata arhitekture i umetnosti.

Kroz ideju da različiti umetnički izrazi i tehnike ne mogu suštinski biti razdvojeni, proces projektovanja prerasta u proces struktuiranja senzorne vrednosti utkane u složenost transstukturalne estetike. To znači da doživljavanje različitih kultura i umetničkih praksi treba posmatrati kao osnovu za bogaćenje sopstvenog kulturnog samopotvrđivanja. U tom smislu, razmenjivanjem iskustava sa drugima bogatimo sopstveno umetničko, stvaralačko i vrednosno biće.

Na ovaj način, stvaralački postupak se pojmom arhitektonike ne bavi kao oblikom određene umetničke prakse. To je sada filozofski termin koji ukazuje, kao u antičko doba, na ideju o kulturnom struktuiranju kroz ljudsku aktivnost uopšte. Razlike koje se javljaju u procesu materijalizacije ideje rezultat su određenih kulturnih funkcija umetničkog izražavanja kroz materijal.U tom smislu, odnos između arhitekture i drugih umetničkih izraza razotkriva se kao jedno suštinsko kreativno razumevanje složene strukture koja nastaje na različitim funkcionalnim, materijalnim i dimenzionalnim nivoima. Stoga je arhitektonika jedna smislena struktura. Ona struktuira čula, a posebno osećaj prirodne ravnoteže u skladu sa određenim kulturnim vrednostima.

Proces u fokusu obuhvata mnoge komponente koje karakterišu kreativne i vrednosne aspekte umetničke prakse. Na ove komponente može se, takođe, ukazati u izloženim radovima kao i umetničkim i obrazovnim aktivnostima.

Do transkulturnih estetskih vrednosti može se doći i susretima sa umetničkim praksama druge kulture jer stvaranje je razmišljanje, a praksa je proces materijalizacije ideje. Radionice su poligon gde se ova vrsta iskustva može uspostaviti. Učenje tehnike jedne druge prakse razvija novu duhovnu disciplinu, korisnu u sopstvenom stvaralačkom procesu. Arhitekte mogu da nauče od drugih umetničkih osećaja za struktuiranje te razviju unutrašnje oko za vrednovanje drugačijeg viđenja prostora. Tako se otvara i put za integraciju tradicionalne prakse u savremeno iskustvo dinamičnog savremenog okruženja.

Međutim, vrednost transkulturnog iskustva može se razviti i u okviru različitih predstava koje uključuju marginalizovane grupe i aspekte aktivnosti pop kulture. To ukazuje na krajnju složenost savremenog urbanog okruženja kao i različite nivoe njegovog postojanja i doživljavanja.

Odnos s prošlošću takođe može da bude važan aspekt transkulturnih stvaralačkih aktivnosti. Sećanje, kao emocionalno razvijeni pojedinačni odnos prema prošlim događajima, prostorima ili ličnostima, posebna je pokretačka snaga u stvaralačkom procesu. Ono premošćuje staro i novo, prošle i savremene vrednosti. Vizije prošlosti oslikavaju se na naš svet odražavajući neiscrpnu energiju kojom stvaralaštvo evocira nekadašnje prostore i događaje. Otvara nam prozore svetlosti i zaviruje kroz veo u daleku prošlost. U izvesnom smislu, svetlost se može doživeti kao misao koju sećanje oblikuje u stvaralački odraz. Svetlost ovde može da formira geometrijske oblike znakova i slika: tragove misli koje prikazuju kultivisanu liniju i njene prostorne odraze. Svetlost i geometrija virtuelni su nosioci kulturnog traga i generatori njegove informacije.

Ovaj koncept odnosi se i na odnos koji mogu da razviju i arhitekture prošlosti i sadašnjosti. Čistota  linije i površine, kao i kontrast čvrstog i transparentnog, razvijaju komplementarne vrednosti između novog i starog. Komplementarna ravnoteža može se postići preko sličnosti u geometrijskoj čistoti zapremine i likovnih razlika kod materijalizovanih površina. Međutim, balansiranje komplementarnih vrednosti može biti pristup struktuiranju uopšte. Ono razvija poseban osećaj dinamičnosti. Prodirući u dve ili više struktura može se doći do složene celine usklađenih delova. Na ovaj način na delu je doživljaj izbalansiranih komponenti pri čemu svaka od njih otkriva svoju gravitacionu silu i senzornu energiju.

Ovakva arhitektonika suštinski se odnosi na sve senzorne efekte koji grade naše umetničko okruženje. Prodiranjem u svetlost, boje, površine, linije, slike, pokret i muziku mogu se kotrolisati njihove izražajne moći i to njihovim upućivanjem u potpuno senzorno okruženje gde  dinamičnost evoluira u potpunu estetsku vrednost.

Međutim, kako je već mnogo puta naglašeno, te izuzetno značajne vrednosti ne  mogu se postići u izolovanoj kulturnoj sredini. Pokazalo se da je potraga i eksperimentisanje s novim idejama, praksama  i tehnikama od suštinskog značaja za estetski život umetničkog dela. Ukoliko rad na kulturnom nivou ne prenosi ideje koje obogaćuju i samo kulturno biće posmatrača, onda dolazi do nedostatka estetskog doživljaja. U tom smislu, samo proces fuzije sa  kulturnim vrednostima drugih može oplemeniti i naš sopstveni stvaralački potencijal. Nadamo se da je ova izložba korak ka tom cilju.

Vladimir Mako,
iz kataloga za izložbu R301 u Seulu, 2011.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
BEOGRAD. Mladi umetnici Lidija Delić, Ksenija Jovišević, Nemanja Lađić, Jelena Mijić i...
GROCKA. Galerijski prostor Centra za kulturu Grocka, Rančićeva kuća, pdredstavlja od 26. maja do ...
KIKINDA. Galerija Terra predstavlja od 3. do 28. februara 2017. izložbu srpsko-norveškog ...
NOVI SAD. Sedmo Svetsko bijenale studentskog plakata u organizaciji Akademije umetnosti u Novom...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 14. februar - 12. mart 2011.
Višnja Nikolić...
Galerija Srbija, Niš. 21. avgust - 11. septembar 2012.
Bora Baruh (1911 - 1942)...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar - mart 2006.
Sliku koju...
MP_art café galerija, Novi Sad. Mart 2007.
Ovo je problematika kojom se bavim...
Galerija "Art klinika", Novi Sad. April 2006.
Dakle u predvorju ART KLINIKE,...
Galerija "Grafički kolektiv", Beograd. 19. oktobar - 7. novembar 2009.
U...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Slike Margarete Stanojlović iz ciklusa...
Reportaže
  • ImageMuzej modernih umetnosti, Kaoshiung (Tajvan). Decembar 2007.
    Od 2001. godine Muzej modernih umetnosti u Kaoshiungu organizuje Bijenale kontejnera. Prošle godine tema je bila “Eko kontejner”. Od 148 radova izabarano je 13. Među njima je i rad…
Knjige i časopisi
  • ImageUkoliko prihvatimo aktuelnu premisu prema kojoj nema identiteta koji bi nam se u potpunosti nametnuo na silu, ali ima upornih identitetskih strategija koje su na pojedinim teritorijama i u različitim vremenskim isečcima uvek smišljeno vodili zainteresovani…
Intervjui
  • ImageVajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom