CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 17
Videomedeja 15
Noć muzeja 2012
Digital Art 08
Digital Art 06
Noć muzeja 2013
Videomedeja 22

Sponzor rubrike
Najavljena reprezentativna izložba ruske avangarde u Beogradu Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageBEOGRAD. Reprezentativna izložba ruske avangarde, uključujući dela Kazimira Maljeviča, biće održana 2015. godine u Beogradu, najavio je 20. decembra 2014. ministar kulture Srbije Ivan Tasovac. Izložba je dogovorena u Sankt Peterburgu sa ruskim ministrom kulture Vladimirom Medinskim, rekao je Tasovac, koji je učestvovao nedavno na peterbuškom Kulturnom forumu.Image

Image

Tokom 2015. godine, u kojoj se obeležava 80-godišnjica smrti Maljeviča, izložba ruske avangarde biće održana, osim u Beogradu, još samo u Švajcarskoj i Monte Karlu, istakao je Tasovac. U Monte Karlu je, inače, od 12. jula do 6. septembra 2014. najavljena izložba "Od Šagala do Maljeviča, revolucija avangarde", koja će biti jedan od centralnih događaja "Godine Rusije u Monaku".

Prema najavi Grimaldi Foruma, izložba obuhvata oko 150 radova umetnika koji su od 1905. do 1930. godine predstavljali avangardni pokret u Rusiji, među kojima su i Altman, Čašnik, Filonov, Gončarova, Kandinski, Kudrjašov, Larionov, Lebedev, Maškov, Rodčenko, Ševčenko Stenberg, Tatlin, Jakulov...

Centralna ličnost ruske avangarde bio je Kazimir Maljevič (1879-1935), a iako je bio i uticajan i radikalan, u istoriji moderne umetnosti dugo je bio u senci. Tek posle smrti je i doživeo pravu afirmaciju, dok je celog života oskudevao gotovo u svemu.

Maljeviču je ove godine prvi put priređena retrospektiva u Velikoj Britaniji - u Tejt Modern galeriji u Londonu, koja je bila i prva njegova izložba pred britanskom publikom posle 30 godina. Njegovi rani eksperimenti u slikarstvu doveli su ga do suprematizma – smelog vizuelnog jezika apstraktnih geometrijskih oblika i boja, ovaploćenog "Crnim kvadratom". Svetsku pažnju privukao je nakon velike izložbe u Nemačkoj 1927. godine, kada je pripremao i knjigu "Bespredmetni svet", izašlu na Bauhausu.

Bavio se aktivno i teorijom i pedagogijom, napisao je veliki broj knjiga, studija i članaka, a mnoga njegova teorijska dela objavljena su takođe posthumno, posle Drugog svetskog rata.

Vrednost njegovih radova počela je da dostiže astronomske cifre posle njegove smrti. "Suprematistička kompozicija" prodata je 2008. na aukciji u Njujorku za 60 miliona dolara, postavši tada najskuplje delo nekog ruskog umetnika prodato na aukciji. Ta slika prvi put je izložena na 16. Državnoj izložbi u Moskvi 1919-20. godine, a Maljevič ju je predstavio i lično 1927. na izložbama u Varšavi i Berlinu.

Rođen u Kijevu 1879. godine,  Maljevič je prošao kroz kubističku i kubofuturističku fazu pre nego što je počeo 1913. eksperimente sa suprematizmom.

Čuveni "Crni kvadrat na beloj pozadini" izložio je prvi put 1915. godine, na poslednjoj futurističkoj izložbi 0.10. Tada je započela i istorija suprematizma kao pokreta, koji je imao slikarsku praksu, ali ne u smislu dotadašnje tradicije, jer je, kako je govorio Maljevič, slikarstvo preživelo i "umetnik je predrasuda prošlosti". Zato je polazio od nulte tačke - ni od čega, odnosno iz bespredmetnosti.

Maljevič je ukinuo svaki prirodni, predmetni i istorijski aspekt, smatrajući da je "suprematističko bojeno mišljenje pokazalo da volja može da ispolji stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu".

Posle revolucije naslikao je i "Beli kvadrat na belom", sliku koja je predstavljala krajnji cilj suprematizma - apsolutnu bespredmetnost.

Maljeviču je 1927. godine dopušteno da napusti zemlju, a Poljska i Nemačka su njegove suprematističke slike prihvatile sa oduševljenjem. U inostranstvu je ostavio deo radova, nadajući se da će se ubrzo vratiti i proći s njima još nekoliko zemalja. Ali, 1930. dospeo je u ruke agentima NKVD-a (Narodni komesarijat unutrašnjih dela), uz optužbe da je nemački špijun. Iz tamnice su ga izbavili prijatelji, ali Maljevič više nije mogao da putuje iz zemlje, pa su mu se slike zatrle po Evropi.

Preminuo je od 15. maja 1935. u Lenjingradu, a na dan sahrane, ulicama se kretala neobična procesija. Na kamionu su vozili čudni sanduk - suprematistički sarkofag koji je Maljevič sam za sebe sagradio nekoliko dana pre smrti. Na kamion su postavili i "Crni kvadrat".

Deo Maljevičevih slika Ruski muzej je otkupio od njegovih rođaka po mizerno niskoj ceni, plativši tako za "Crni kvadrat" svega 300 rubalja. Za njegove radove koji su ostali u inostranstvu niko se u Sovjetskom Savezu nije interesovao.

Izvor: SEEcult

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2021
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
MOSKVA. U biskopu "Udarnik" u Moskvi u četvrtak veče (11. decembra 2014) dodeljene su likovne nagrade "Kandinski" za 2014....
BEČ. U bečkoj "Kući umetnosti" održava se izložba fotografija Džoela Mejerovica koja obuhvata oko 250 njegovih radova. Ovaj američki...
Poznati portal za svetsku uličnu umetnost "Street art news" stavio je na svoju listu mural u Banjaluci, koji su radili srpski i hrvatski...
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 12. decembra 2016. do 19. januara 2017. dela nastala na 61. sazivu umetnika u Umetničkoj...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista Rodena obeležena je u Parizu prigodnom izložbom u...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji ...
U Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Ako želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageNOVI SAD. Treća Noć muzeja u Novom Sadu održaće se na 40 lokacija u gradu i na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde će, za samo osam sati, biti predstavljeno više od 60 različitih sadržaja. Ovogodišnji program pripremile su…
Knjige i časopisi
  • ImageOstajući u tematskim okvirima kulturološko-identitetskih potraga, nakon godinu dana od smrti Radomira Konstantinovića, zatečeni u svojevrsnom novom iracionalizmu koji, kako se čini, sve uspešnije travestira i parafrazira Tenovu trijadu rasa, sredina, trenutak, prinuđeni smo, još jednom,…
Intervjui
  • ImageMiroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom