Tokom 2015. godine, u kojoj se obeležava 80-godišnjica smrti Maljeviča, izložba ruske avangarde biće održana, osim u Beogradu, još samo u Švajcarskoj i Monte Karlu, istakao je Tasovac. U Monte Karlu je, inače, od 12. jula do 6. septembra 2014. najavljena izložba "Od Šagala do Maljeviča, revolucija avangarde", koja će biti jedan od centralnih događaja "Godine Rusije u Monaku".

Prema najavi Grimaldi Foruma, izložba obuhvata oko 150 radova umetnika koji su od 1905. do 1930. godine predstavljali avangardni pokret u Rusiji, među kojima su i Altman, Čašnik, Filonov, Gončarova, Kandinski, Kudrjašov, Larionov, Lebedev, Maškov, Rodčenko, Ševčenko Stenberg, Tatlin, Jakulov...

Centralna ličnost ruske avangarde bio je Kazimir Maljevič (1879-1935), a iako je bio i uticajan i radikalan, u istoriji moderne umetnosti dugo je bio u senci. Tek posle smrti je i doživeo pravu afirmaciju, dok je celog života oskudevao gotovo u svemu.

Maljeviču je ove godine prvi put priređena retrospektiva u Velikoj Britaniji - u Tejt Modern galeriji u Londonu, koja je bila i prva njegova izložba pred britanskom publikom posle 30 godina. Njegovi rani eksperimenti u slikarstvu doveli su ga do suprematizma – smelog vizuelnog jezika apstraktnih geometrijskih oblika i boja, ovaploćenog "Crnim kvadratom". Svetsku pažnju privukao je nakon velike izložbe u Nemačkoj 1927. godine, kada je pripremao i knjigu "Bespredmetni svet", izašlu na Bauhausu.

Bavio se aktivno i teorijom i pedagogijom, napisao je veliki broj knjiga, studija i članaka, a mnoga njegova teorijska dela objavljena su takođe posthumno, posle Drugog svetskog rata.

Vrednost njegovih radova počela je da dostiže astronomske cifre posle njegove smrti. "Suprematistička kompozicija" prodata je 2008. na aukciji u Njujorku za 60 miliona dolara, postavši tada najskuplje delo nekog ruskog umetnika prodato na aukciji. Ta slika prvi put je izložena na 16. Državnoj izložbi u Moskvi 1919-20. godine, a Maljevič ju je predstavio i lično 1927. na izložbama u Varšavi i Berlinu.

Rođen u Kijevu 1879. godine,  Maljevič je prošao kroz kubističku i kubofuturističku fazu pre nego što je počeo 1913. eksperimente sa suprematizmom.

Čuveni "Crni kvadrat na beloj pozadini" izložio je prvi put 1915. godine, na poslednjoj futurističkoj izložbi 0.10. Tada je započela i istorija suprematizma kao pokreta, koji je imao slikarsku praksu, ali ne u smislu dotadašnje tradicije, jer je, kako je govorio Maljevič, slikarstvo preživelo i "umetnik je predrasuda prošlosti". Zato je polazio od nulte tačke - ni od čega, odnosno iz bespredmetnosti.

Maljevič je ukinuo svaki prirodni, predmetni i istorijski aspekt, smatrajući da je "suprematističko bojeno mišljenje pokazalo da volja može da ispolji stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu".

Posle revolucije naslikao je i "Beli kvadrat na belom", sliku koja je predstavljala krajnji cilj suprematizma - apsolutnu bespredmetnost.

Maljeviču je 1927. godine dopušteno da napusti zemlju, a Poljska i Nemačka su njegove suprematističke slike prihvatile sa oduševljenjem. U inostranstvu je ostavio deo radova, nadajući se da će se ubrzo vratiti i proći s njima još nekoliko zemalja. Ali, 1930. dospeo je u ruke agentima NKVD-a (Narodni komesarijat unutrašnjih dela), uz optužbe da je nemački špijun. Iz tamnice su ga izbavili prijatelji, ali Maljevič više nije mogao da putuje iz zemlje, pa su mu se slike zatrle po Evropi.

Preminuo je od 15. maja 1935. u Lenjingradu, a na dan sahrane, ulicama se kretala neobična procesija. Na kamionu su vozili čudni sanduk - suprematistički sarkofag koji je Maljevič sam za sebe sagradio nekoliko dana pre smrti. Na kamion su postavili i "Crni kvadrat".

Deo Maljevičevih slika Ruski muzej je otkupio od njegovih rođaka po mizerno niskoj ceni, plativši tako za "Crni kvadrat" svega 300 rubalja. Za njegove radove koji su ostali u inostranstvu niko se u Sovjetskom Savezu nije interesovao.

Izvor: SEEcult