 BEOGRAD / ČAČAK. Izlažu od 13. do 31. januara 2015: Izvanredni Bob, Nemanja Nikolić, Zlatko Stojilović, Petokraka, Slobodan Stošić, Saša Tkačenko, Mariela Cvetić, Jelena Stojanović. Prostori u Beogradu: Likovna galerija i Pop-ap u Kulturnom centru Beograda, Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca, Galerija Grafički kolektiv, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kafana "?"; prostori u Čačku: Umetnička galerija Nadežda Petrović, Galerija "Risim", Hotel "Morava".
Izložba "Kritičari su izabrali" se više od četiri decenije održava u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Od 2001. godine ova izložba je, u koncepcijskom smislu, modifikovana u autorsku izložbu laureata nagrade "Lazar Trifunović", prestižnog priznanja za likovnu kritiku i kritičko pisanje o savremenoj umetničkoj sceni, koje se od 1992. dodeljuje u organizaciji Kulturnog centra Beograda. Jelena Stojanović je dobitnica nagrade "Lazar Trifunović" za 2013.
"IzloŠba" dela kao PROLAZAK, kao vrsta eksperimentalnog ponašanja vezana za uslove života u urbanom društvu. Prolazak kao jedan od načina konstruisanja situacije – trenutka života – kolektivnim organizovanjem jedinstvene okoline i igre događaja.
Projekat "IzloŠba" polazi od rada teoretičara i umetnika Leonida Šejke (1932-70), čija je praksa izmeštala umetničku produkciju van galerije, muzejskog prostora, potvrđujući centralnost urbanog iskustva kao neraskidivi deo svakodnevice. Shodno tome, u istraživanju veliku važnost ima, moglo bi se reći, gotovo opsesivna posvećenost ispitivanju materijalnog, materijalnosti, kao svojevrsni civilizacijski trag ĐUBRIŠTA, SKLADIŠTA.
Od Likovne galerije Kulturnog centra Beograda kao centralne matice odakle se polazi i vraća, "IzloŠba" se neumitno spiralno širi da bi uključila neke od veoma važnih proizvoda i proizvođača iskustva urbanog života u Beogradu. Pored galerijskih prostora, kao što su galerije Grafičkog kolektiva i Kolarčevog univerziteta, uključen je i prostor jedne obrazovne ustanove, Arhitektonski fakultet, ali i Kafana "?" i Galerija "Risim" i Hotel "Morava" u Čačku. Učesnici u projektu su arhitekte, dramaturzi, likovni umetnici, istoričari umetnosti, veoma različitih stremljenja i posve neusaglašenih interesovanja.
Po mnogima umetnosti više nema, ali je zato svuda prisutnija nego ikada, te je osnovno pitanje od koga se pošlo – u kojoj meri umetnost jeste, odnosno nije deo svakodnevice? Pre svega, svakodnevnice urbanog iskustva? Kakav je odnos umetnosti i javnosti? Tačnije, da li umetnost ima ili bi trebalo da ima društvenu, političku, saznajnu ulogu u današnjem društvu kontrole?
"IzloŠba" nema nikakav zaključak (još manje rezultat), već sasvim jednostavno proglašava PROLAZAK... Leonid Šejka ovde nije predstavljen radovima, ne zato što radovi jednostavno nisu ni dostupni – već zato što se učinilo mnogo važnijim da bude predstavljen kao nezaobilazni KONSTRUKTOR SITUACIJE, koji, recitujući poeziju Bulata Okudžave u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, veoma glasno poziva na jedan brzi PROLAZAK kroz različite okoline... |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1999.
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Milorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936. godine, a Umetničku školu u Novom Sadu završio je 1967. Od tada je izlagao više od sto pedeset puta u zemlji i inostranstvu,…
