Na izložbi će biti predstavljeni radovi velikog formata na aluminijumskoj podlozi izvedeni kombinovanjem slikarskih, grafičkih i crtačkih postupaka. Idejno, ova izložba oslanja se na izložbenu celinu predstavljenu beogradskoj publici u galeriji ULUS-a avgusta 2013. godine.

Krug može biti nula, a nula - čista potencijalnost, beskrajni niz rešenja, ili tabula rasa.
 
Tako krug, odnosno nula, može biti sve i ništa, ništavilo i svesadržajnost, zjapeća rupa i  nekakav fiktivni, poslednji skup u nizu nadredjenih skupova, ambis i gusta materija, jedinsvenost, celost,obilje, ali i praznina. Kružno kretanje može se transponovati u simbol trajanja, stalnog obnavljanja,večnosti. Krug je tada projekcija uzlazne spirale. Naličje ovakvog rasčitavanja kruga jeste kretanje bez napretka, bezglavo bauljanje, bez cilja, bez smisla, nemogućnost razrešenja trajno sapletene misli, bezizlazno kolo ponavljanja u efemernom postojanju, obamrlost u zbunjenosti. Krug je tada projekcija silazne spirale- klopka, rupa, očaj bezglasnog pokušaja vriska, omča.

Krug se krije i u smenjivanju bezrazložnog optimizma i mračne letargije. Telo, sklupčano u grču oko srca, zatvara se u krug čvrstog sna ili noćne more. Krug je i zagrljaj, prijatnost blizine i pulsirajuće toplote, ali je i klinč, zaustavljen pokret, nemogućnost i napada i odbrane, trenutak ravnoravnosti izmedju budućeg pobednika i poraženog.

Umemo li da putujemo po našim sopstvenim spiralnim putanjama? Imamo li zaista dara da se zagledamo u domete sopstvenog duha, bez kompromitujuće ranjivosti?

Primirje u automahiji jednako je moguće koliko i sabranost u autoskopiji. Odraz pri samopromatranju je ili užasan u svojoj avetinjskoj distorziji ili je zamagljen optimističnom sumnjom koja tera na ne sasvim artikulisanu želju za napretkom.

Tijana Kojić,
iz teksta "Mapa bez teritorije"