CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2014
Digital Art 02
Noć muzeja 2010
Digital Art 03
Videomedeja 16
Digital Art 09
Noć muzeja 2011

Sponzor rubrike
Retrospektivna izložba Vojina Bakića u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageRetrospektivna izložba Vojina Bakića "Svetlonosne forme" Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu gostuje od 23. januara do 22. februara 2015. u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, a obuhvata 150 radova tog istaknutog hrvatskog vajara, od čega je sto skulptura iz svih stvaralačkih ciklusa, uz crteže, skice, makete spomenika, fotografska uvećanja, te audio i filmsku građu.Image

Image
Bik, 1956. foto: Tošo Dabac, vl. Grad Zagreb, ATD, MSU

Na izložbi će biti prikazani i radovi savremenih umetnika koji se bave Bakićevim spomenicima sa različitih autorskih pozicija - od interpretacije modernističke baštine u radovima Marka Lulića, preko propitivanja utopijskih modela socijalističkog društva, te današnjeg odnosa prema tim fenomenima i pitanjima gubitka društvenog sećanja u delima Davida Malјkovića, do kritike odnosa prema spomenici NOB-a u radovima Igora Grubića.

Bakićeva retrospektiva, održana u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu krajem decembra i početkom 2013. godine, privukla je 16.500 posetilaca i izazvala veliko interesovanje medija i struke – ocenjena je kao najveći kulturni događaj 2013. godine u Hrvatskoj, a Hrvatsko muzejsko društvo dodelilo joj je nagradu u kategoriji "najbolјe realizovane izložbe" u 2013. Nedavno je gostovala u Umetničkoj galeriji BiH u Sarajevu, a u Banjaluci je organizovana kao rezultat saradnje MSU Zagreb i MSURS, kojim se obeležava i stogodišnjica rođenja Bakića i podstiče na promišljanje odnosa prema spomeničkoj baštini i društvenom sećanju.

Vojin Bakić (1915-1992) je jedan od najznačajnijih predstavnika hrvatskog vajarstva modernizma 20. veka, ali je bio i nepravedno zapostavlјen poslednjih decenija. Opus mu je bio fragmentarno predstavlјen, pa je retrospektivom u MSU u Zagrebu prvi put ostvarena stručna valorizacija njegovog celokupnog stvaralaštva, izvršena objektivna interpretacija i ponudilo čitanje i razumevanje geneze njegovog apstraktnog izraza, koji je nedelјiv deo evropske modernističke tradicije.

Bakićeva izložba, kako podseća MSURS, podstakla je i mnoge rasprave o sudbini spomenika NOB-a i o odnosu prema toj baštini. Stručnjaci se slažu da je, nezavisno od ideološke pozadine, umetnička vrednost tih dela bezvremena, jer apstraktnim izrazom zrače snažnom energijom znaka/simbola i jer su čisti estetski objekti koji sažimaju kolektivno i individualno istorijsko iskustvo.

Rođen u Bjelovaru 5. juna 1915. godine, Bakić se nakon diplomiranja na zagrebačkoj Umetničkoj akademiji usavršavao kod Frana Kršinića i Roberta Frangeša-Mihanovića. Mada nije bio aktivan učesnik važnih umetničkih pokreta EXAT 51 i Nove tendencije, učestvovao je na njihovim izložbama, a nekoliko puta izlagao je s Piceljem i Srnecom u Parizu i Londonu.

Bakićevo delovanje obuhvatalo je područje nekadašnje Jugoslavije, te se u modernizaciji izraza koje je uveo u područje skulpture i spomeničke plastike, mogu iščitati globalne pojave modernizacije koje su bili prisutne na celokupnom području SFRJ. Još početkom 60-ih učinio je odlučan zaokret u načinu oblikovanja monumentalne spomeničke skulpture u tadašnjoj Jugoslaviji. Ideološki zadatak lišava naracije, a apstraktnim jezikom visokog modernizma uzdiže skulpturu do univerzalnog znaka.

Njegovi radovi su već u godinama nastanka prepoznati kao izuzetno inovativni i napredni, pa su predstavlјani u najznačajnijim prikazima savremene svetske i evropske apstraktne skulpture. Učestvovao je i na prestižnim svetskim umetničkim smotrama (Bijenale u Veneciji, Dokumenta u Kaselu, Bijenale u Sao Paolu, Bijenale u Aleksandriji...).

Čuveni Bakićev Bik, koji je oblikovao u raznim dimenzijama i materijalima, bio je u velikom formatu najpre izložen na Venecijanskom bijenalu 1956, a potom ispred jugoslovenskog paviljona Vjenceslava Richtera 1958. u Briselu, kada se Jugoslavija prvi put predstavljala kao još mlada država na Svetskom sajmu (EXPO). Skulptura je odmah izazvala veliko zanimanje stranih stručnjaka, te ju je Antverpen otkupio za park skulptura muzeja Midelhajm, gde se i danas nalazi, a uskoro i grad Marl za istu namenu.

Dok pesnike Bakićeva skulptura Ivana Gorana Kovačića može podsetiti na spomenik Goranu i Vijenac koji se od 1971. dodeljuje mladim nadama poezije u Lukovdolu, druge podseća na sjajne aktove, torza, glave... Ima i onih koji će se najpre setiti brojnih porušenih ili zapuštenih spomenika početkom 90-ih, čiji je bio autor, poput Kamenske, Petrove gore, Dotrščine, Bjelovara, Čazme...

Bakićevi poznavaoci tvrde da je stvarao iz ideala i onda kada je kreirao narudžbine pod budnim okom ideologije. Nije dopuštao da mu išta utiče na umetnički izraz i razvoj, te je tokom pola veka nastao opus koji pleni inovativnošću, energijom, težnjom za istraživanjem, kako je sam rekao: "Čar je svega u avanturi, u traženju, u tom je smisao čoveka. Jer po utrtim stazama lako je hodati, ali to nije riskantno, pa nije ni interesantno".

Krenuvši od figuracije i tradicije, svoj izraz razvijao je prema čistoj formi, razlistanim pa svetlosnim (ili kako ih je pesnik Jure Kaštelan nazvao: svetlonosnim) oblicima, apstrakciji bez suvišnih detalјa.

Prema rečima samog Bakića, ti svetlonosni oblici izražavaju životnu radost, blјesak, svetlost.

Humanizam i afirmacija pozitivnih vrednosti koji su obeležili prve, još figurativne radove, na simboličkom su nivou prisutni i u njegovim posve apstraktnim delima. Traganje za svetlom, bolјitkom i napretkom, deo je modernističke utopije koju je delio sa savremenicima, koji su u posleratnoj Jugoslaviji želeli da stvaraju bolјi i humaniji svet. Sam je u jednoj rečenici sažeo vlastito traženje koje je obeležilo njegovo celoživotno stvaranje: "Kretanje kroz mrak, traženje procepa gđe je svetlo, to je za mene autentičan put".

Kroz Bakićevo delo istovremeno se mogu iščitati i društveno-političke prilike u kojima je stvarao, ali i životna priča tog nesvakidašnjeg umetnika, obeležena tragedijama iz porodičnog života ("Spomenik streljanima" u Drugom svetskom ratu u Bjelovaru napravio je prema sećanju na lik vlastitog brata, jer ustaše su mu već na početku Nezavisne države Hrvatske streljali četvoricu braće), koja fascinira ne samo stručne krugove nego i najširu publiku.

Osetlјiv, diskretan i povučen, Bakić je "samo" tražio svoj put i slušao intuiciju kuda ga vodi: "Jedini pravi razvojni put razvoj je u procesu rada. Ne verujem u onu teoriju da je umetnik bogom dana ličnost. Uvek se osećam pomalo glupav. Čovek ima nekakvu ideju, neku slutnju; to je jedan mali, ponekad vrlo uzbudlјiv trenutak, slutnja nečega... Kada pokušate realizovati, vidite da ste nemoćni, da vam nedostaje stotinu elemenata. I onda počnete pipati, kao dete trčati za time, dok negde to ne ulovite, ako imate sape, da izdržite tu trku, trku za neuhvatlјivim..."

Nakon promena koje su se u Hrvatskoj dogodile početkom 90-ih, nasleđe iz vremena socijalizma bilo je zanemareno i potiskivano na marginu. Postalo je predmet interesovanja tek nekolicine savremenih umetnika, čiji radovi i prate retrospektivu Bakića, koji je preminuo u Zagrebu 19. decembra 1992. godine.

Izložbu u MSURS prati opsežan dvojezični katalog sa tekstovima desetak uglednih hrvatskih i stranih istoričara umetnosti i kritičara. U prvom delu nalaze se tekstovi autora koji su istražili različite fenomene Bakićevog opusa (Tonko Maroević, Zvonko Maković, Ješa Denegri, Nataša Ivančević, Henry Meyric Hughes), dijalog savremenih umetnika i Bakićeve modernističke baštine (Leila Topić), te stanje spomenika u postjugoslovenskom kontekstu (Gal Kirn). U drugom delu kataloga objavljeni su reprinti najznačajnijih tekstova koji su tokom 50-ih i 60-ih tumačili pojedine segmente Bakićevih morfoloških celina (Milan Preloga, Radoslav Putar, Vera Horvat Pintarić, Božo Bek).

Kustoskinja izložbe i urednica kataloga je Nataša Ivančević, muzejska savetnica MSU-a, a autorke likovne postavke i saradnice na izložbi su arhitekte Ana Martina Bakić i Vjera Bakić. Asistentkinja je Ana Škergo, a koordinatorka MSURS Lana Pilipović, viša kustoskinja.

Izvor: SEEcult

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. 28. januar 2016. u 13 sati, Američki kutak. Kasandra Tajtler je australijska umetnica koja se bavi videom, performansom i umetničkim...
PANČEVO. Galerija savremene umetnosti predstavlja od 17. decembra 2014. do 17. januara 2015. aktivnost "Radionice 301" Arhitektonskog...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 26. maja do 1. jula 2017. retrospektivu Danijela Babića. U velikoj galeriji MSUV će...
NOVI SAD. Galerija SULUV-a predstavlja od 15. do 27. decembra 2014. crteže i slike Biljane Bakaluce Matić (1971, Vršac). Magistrirala na...
BEČ. Nova izložba serije "Arhitektura u Ringturm-u" bečkog osiguravajućeg društva "Viner Štetiše" (Wiener ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
U restauriranom Šuvalovksom dvorcu na obali Fontanke, bivšem Domu prijateljstva, u...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od otvaranja svojih vrata iza kojih se čuvaju najznačajnija dela domaćih slikarskih velikana 20. veka. Slike je Pavle Beljanski, pravnik i diplomata, ali...
Knjige i časopisi
Monografija "Omnia tempus habent - Čedomir Vasić" za koju je tekstove pisala Gordana Stanišić, istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja u Beogradu, a knjigu je u ediciji umetničkih monografija objavila Fondacija Vujučić ...
Intervju
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom