Izgled postavke, SMBA. Foto: Hert Jan van Roj

Izložba se sastoji od tri video-instalacije u kojima se Zahari Formvolt fokusira na arhitekturu nove berze roba i akcija u Šenženu u Kini, kao i na arhitekturu amsterdamske berze u Holandiji. U ovim radovima, umetnik se bavi ključnim problemima finansijske trgovine: dok se čini da finansijske transakcije diktiraju ekonomsku politiku, te je prema tome njihove efekte moguće osetiti svuda, sama delatnost trgovine postala je udaljenija, nedostupna bilo kakvoj vrsti neposrednog ljudskog kontakta. Arhitektura berze služi kao polazna tačka za detaljno istraživanje granica fotografije u reprezentovanju kapitala, kao i međusobnih odnosa između finansijskog kapitalizma i proizvodnje slika.

U prvoj od tri video-instalacije "Prelaz bez oslonca" iz 2011. godine, Formvolt je zaokupljen gradilištem i procesom izgradnje koji se odvija oko nove berze u kineskom gradu Šenženu, koju je projektovao studio OMA (Office for Metropolitan Architecture) slavnog arhitekte Rema Kolhasa. Šenžen je dobio poseban status prve specijalne ekonomske zone u kojoj su kineske vlasti dozvolile sistem slobodnog tržišta. Video-diptih "U svetlosti luka" iz 2013. godine, posmatra unutrašnjost zgrade buduće berze u Šenženu, građevine čiji je spoljašnji izgled predstavljen u prethodom radu. Iz unutrašnje perspektive uočava se serija odnosa između materijalne infrastrukture koju zahteva današnji finansijski sistem, i lica i naličja berze koja je proizvod takve infrastrukture. S obzirom na to da je trgovina akcijama danas u potpunosti kontrolisana informacijskom tehnologijom i naprednim algoritmima, sama arena berze sa svojim ikoničnim zlatnim zvonom sada služi jedino u ceremonijalne svrhe. U trećoj instalaciji naslovljenoj "Nepoznata veličina" proizvedenoj ove godine, Formvolt se fokusira na berzu u Amsterdamu koju je krajem XIX veka projektovao socijalistički arhitekta H. P. Berlahe. Umetnik postavlja pitanje kako je Berlahe, poznat po projektima stambenih objekata za amsterdamsku radničku klasu građenih u duhu socijalizma, mogao svoj idealizam da spoji sa projektom ove palate kapitalizma.

Formvoltov rad postao je posebno aktuelan usled globalne kreditne krize 2007/8. godine i kombinovanog uticaja finansija i mehanike finansijskog kapitalizma na ekonomiju i društveni život. Važna i trajna preokupacija u Formvoltovom radu jeste mogućnost da materijalni rezultati ekonomskih i društvenih procesa, kao što su arhitektonske konstrukcije, budu percipirani i vizuelizovani, ali da pri tome, finansijski procesi koji čine pozadinu tih rezultata izmiču našem opažanju. Njegove fotografije i pogotovo video-radovi, ne zasnivaju se isključivo na slikama, već su obično praćeni naracijom čiji je cilj rasvetljavanje zamršenih okolnosti istorije, kapitalizma i proizvodnje slika. Sučeljavajući slike i zvukove, Formvolt pokazuje da je istorija poput finansijskih transakcija, naizgled nematerijalna i gotovo transparentna, uprkos činjenici da se različite posledice mogu registrovati pomoću objektiva kamere.

Zahari Formvolt (Zachary Formwalt) je rođen 1979. u Džordžiji, SAD. Studirao je na Institutu umetnosti u Čikagu i na severozapadnom univerzitetu u Evanstonu (u državi Ilinois). Tokom 2008. i 2009. boravio je u Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Amsterdamu u okviru rezidencijalnog programa. Formvolt je poznat i beogradskoj publici, budući da je učestvovao u pratećem filmskom programu 55. Oktobarskog salona 2014. godine.

Izložba "Tri berze" je prethodno predstavljena u SMBA (Birou Stedelijk Muzeja) u Amsterdamu sa kojim je ugovorena insitucionalna saradnja i razmena u okviru programa Globalne saradnje (Global Collaborations). Nakon predstavljanja Zahari Formvolta u Beogradu, umetnici iz Srbije Vladimir Miladinović i Nikola Radić Lucati biće predstavljeni izložbom u SMBA od 18. aprila 2015.

Projekat su podržali Mondriaan Fund i Stichting Ammodo.