Reč je o velikom međunarodnom i multi-disciplinarnom projektu koji obuhvata tri posebne, ali zajednički rađene izložbe praćene filmskim programom, predavanjima, panel diskusijama i edukativnim radionicama. Izložba je prethodno organizovana u Beogradu (9. maj – 30. jun 2014), a potom i u Vitoriji (12. septembar 2014 – 11. januar 2015). Većina umetnika koji su predstavljeni na te dve izložbe biće prisutna i na izložbi u Salcburgu, a pridružiće im se još nekoliko umetnika iz Austrije.

Umetnici i filmski autori koji učestvuju na izložbi u Salzburgu: Kader Atia (FR), Iciar Bario (ES/US), Ursula Biman (CH), Rosela Biskoti (IT/NL) & Kevin van Brak (NL), Sara Braun (IE), Deklan Klark (IE), Vili Doerti (UK/IE), Eva Engelbert (AT) & Katarina Šnibs (DE/AT), Harun Faroki (DE), Garet Filan (IE), Daniel Garsija Anduhar (ES), Eva Grubinger (AT), Dejan Kaludjerović (RS/AT), Vladimir Miladinović (RS), Loki Moris (UK/IE), Hristodulos Panajotu (CY), Nikola Radić Lucati (RS), Maria Ruido (ES), Fransesk Ruiz (ES) i Adrian Paci (AL/IT).
 
Projekat istražuje oblike ‘nevidljivog’ nasilja prisutnog u svakodnevnim, domaćim situacijama ili onim vezanim za posao; administrativno i birokratsko nasilje; vizuelno nasilje u advertajzingu i medijima, kao i suptilne forme sektaštva i animoziteta u zajednicama iz skorašnjeg istorijskog konteksta. Ti oblici nasilja mogu se posmatrati kao globalno prisutni. Ovakva poređenja nasilja istražuju se kroz sučeljavanje umetničkih radova koji problematizuju teritorijalne, nacionalističke i mitske teme, kao i one vezane za pitanja identiteta, i to na aktuelan način i bez upadanja u zamku dualističkih, razdeljenih ili oprečnih reprezentacija.

Tema nasilja kao predmet izložbe po prirodi stvari je osetljiva i često provokativna, a ponekad i podložna manihejskim definicijama ‘mi i oni’. Zbog toga ovaj projekat nastoji da se odupre nepotrebnom fokusiranju na pitanja rata, genocida ili ekstremnog nasilja, iako ove teme odjekuju u pozadini projekta. "Nasilje" čije se manifestacije preispituju i reflektuju u radovima pozvanih umetnika, je ono koje zadobija formu nasilja u jeziku, reprezentaciji, kao rezultat promenjenih društveno-ekonomskih uslova i novih ideja i politika koje se mogu identifikovati kao izvor "kulturnog" nasilja nad geo-političkim entitetima i pojedincima. To ne znači da se ovi "aktuelniji" i naglašeniji oblici nasilja (terorizam, rat, etničko čišćenje i genocid) eksplicitno izbegavaju, već da oni ne dominiraju poljem referenci na ovoj izložbi koja nastoji da istovremeno reflektuje različite forme kulturnog i društvenog nasilja. Sem toga, i raznovrsne prepreke koje su se pojavile tokom realizovanja čitavog projekta (koje se, ironično, mogu definisati kao ključni primeri nevidljivog nasilja) predočavaju se i dešifruju tokom sáme izložbe i unutar diskursa koji je prate. Naime, prvobitno zamišljen kao saradnja partnera iz tri zemlje, a sada izložba koja se realizuje u Srbiji i Španiji, bez irskog partnera, ovaj projekat je u toku razrade i sâm naišao na neočekivane i neželjene oblike ‘nevidljivog nasilja’.

Projekat ima za cilj da ispita univerzalizujuće aspekte novih oblika nevidljivog nasilja koji su trenutno preovlađujući u celoj Evropi; onih oblika nasilja koji se, na primer, prepoznaju kao ključna pretnja proizvođenju egalitarnih ideala evropskog građanstva.