Isprva zamišljen kao omaž odnosima koji su vremenom gubili na snazi i intezitetu poznanstva, ovaj opus se razvio u jedinstven introspektivni proces. Preispitivanje sećanja na detinjstvo pretvorilo je crtež u ključnog saradnika komunikacije "nas sada" sa "nama onda". Sećanja na nas, sećanja na druge. Svet koji smo imali, ili onaj koji smo nadogradili, ovo što danas nazivamo sobom. Serija radova pod nazivom "When the world was young" je vizuelna paralela situacija koje smo prolazili kao deca, u igri sa drugima, sekvence u kojima smo bili glavni akteri, i kako smo se ponašali, ili nismo, u skladu sa situacijom.

Detinjstvo, kao razdoblje bez obaveza i normi, ali uslovljeno vaspitanjem od starijih, je ključni period u formiranju bilo kog čoveka. Oni odnosi koje tada uspostavimo sa svetom oko nas i situacije u kojima nešto zaključimo, obeležja su koja nas vode do duboke starosti. Takvo kreiranje sveta u kome živimo temelji se na bezbrižnim igrama u kojima tada uživamo, ali koje vrlo čvrsto postavljaju medjuljudske odnose i borbe za istaknućem u prvi plan. Predstave svakodnevnih, naizgled banalnih situacija, su u stvari vrlo čvrsto gradjenje veza i odnosa medju budućim, zrelim ljudima, jedinkama koje su aktivni činioci društva u kome se kreću.

Ovakve situacije ostavljaju tragove koji su glavni obrasci ponašanja savremenog društva i hijerarhije u istom. Paralela povučena ovde, vidljiva je u svim oblicima komunikacije i delovanja u javnosti ili privatnom prostoru. Dečije igre, bezazlene i opuštajuće, svoj rezultat iskazuju na poljima zrelosti i pune starosti.
 
U tekstu za katalog izložbe, Maida Gruden, autor teksta i kustos, navodi sledeće:
 
Po ličnom svedočenju Nikole Radosavljevića u toj maloj dečjoj zajednici koja je tokom njegovog odrastnja činila jedan zatvoreni  mikrokosmos sa sopstvenim igrama i pravilima, sa brižljivo čuvanim granicama, mogle su se već tada primetiti osobine koje su se izdvojile a kasnije i postale karakteristične za određene osobe. Međutim taj svet bio je obogaćen lakoćom prihvatanja, zavidnim stepenom tolerancije gde se razlika nije percipirala kao prepreka koja bi onemogućila komunikaciju, već je, upravo, vodila ka njenom intenziviranju u, sa ove distance, gotovo nepodnošljivoj bliskosti. Figure na crtežima se često dodiruju, drže za ruke, menjaju mesta i grupišu u novim konstelacijama.

Crteži predstavljeni na izložbi When the world was young delimično sa nostalgijom, kao što i sam naslov istoimenih numera iz popularne muzike implicira, ali istovremeno i sa prizvukom ironije, svedoče o potencijalnostima jednog sveta u nastanku, gde su prisutne i dozvoljene sve razlike, ali na pragu početka procesa koji će nas učiniti definitivnijim, koji će nam dati jasniji oblik, postaviti nas u granice sopstvenog identiteta, učiniti svesnim granica i prisutnosti Drugih. Nikola Radosavljević shvata važnost vraćanja u ovaj svet iako je svestan da je taj svet ambivalentan, istovremeno i mlad i star, ali i da pruža mogućnosti za sagledavanje i razumevanje puteva kojima je krenuo tokom svog odrastanja.