Teško je i najintimnijim prijateljima Igora Kordeja da pronađu nešto što još nije kritički obrađeno i rasvetljeno iz njegovog dosadašnjeg opusa. Stripovi, ilustracije, omoti ploča i reklame poznati su i mlađim ljubiteljima radova ovog autora (izdavački i izlagački veoma prisutnim), koji se etablirao kao najpoznatiji crtač s ovih prostora ma šta pod tom geografskom odrednicom podrazumevali. Takav renome, u eri kada je slika iscurila iz rama a strip pobegao sa table, nije plod medijskog spina ili neutemeljene popularizacije stripa kao žal za boljim vremenima, već autorske veštine i evoluiranja crtačkog umeća primerenog vremenu.

Od samog početka, s kraja sedamdesetih, Kordej je zapažen kao izuzetan crtač i autor koji nije "crtački egzibicionista" već umetnik koji pre svega istražuje naraciju i svoj rad podređuje narativu. Jedan od osnivača "Novog kvadrata" koji je daleke 1977. godine nagovestio novi pristup stripu, suprotan je od tretiranja „crtanih romana” kao zabave zgubidanskog kružoka dokone omladine. To ga je izdvojilo od mnoštva dobrih crtača i  autora i donelo mu zavidnu reputaciju i mnoštvo angažmana.

Malo je ralevantnih izdavača, na svim merdijanima, koji nisu angažovali Kordeja i bili zadovoljni njegovim radom. Uglavnom, on je birao izdavače i saradnike te im je ubrzo nametao svoj rukopis. Na veliko zadovoljstvo publike, njegov rad je uvek bio inovativan i zanimljiv bez obzira što su se menjale tehnologije i žanrovi a generacije konzumenata bivale sve zahtevinije i sofisticiranije. Kordej je uvek umeo da unapredi svoj rad i usmeri ga u pravom smeru a neobično kadriranje da podredi zahtevima priče. Zato ga s pravom smatraju velikim vizuelnim pripovedačem, što se posebno vidi na ilustracijama, bez obzira kojom se tehnikom služi. Od Vama, Zvezda i Metroa preko Tarzana, Pet godišnjih doba i Srca bitaka do Tajne istorije, Kordej potvrđuje da dinamičkim komponovanjem tabli i smislom za detalj, prati atmosferu i akciju uvlačeći konzumente u svoj grafizam. Osećaj za kompoziciju, mogao bi se tumačiti i kao umetnikov odgovor na fragmentalnost i trivijalnost današnjeg sveta kojim se bavi i u postglobalističkim vremenima. Nije mu strano ni ironijsko i autoironijsko poigravanje sa licemernim, zastranelim i agresivnim poretkom, koji nas uporno ubeđuje u svoju izvitoperenu ispravnost. Bez namere da banalizuje, pametuje i daje konačne odgovore, Kordej koristi svaku priliku da ukaže na frustriranost, nepristojnost i agresivnu dvoličnost dominantnih procesa.

Od neverovatno smele odluke da napusti sve i još kao tinejdžer posveti se stripu i živi od crtanja, ovaj autor se opredelio da svojom doslednošću i loše vesti saopštava vrhunskim umećem, koje se ponekad doimaju kao melem za dušu (ilustracije za čuveni Start, ako ih se neko još seća). Bez obzira što je potvrđen kao vizuelni narator i montažer, njegove ilustracije uverljivo svedoče da se mnogo toga vidi i u jednom crtežu ili kadru. Pretvarajući i sebe u jednog od junaka svojih stripova (Taras koji hoda i multiplikuje se)  Kordej,  ne samo da živi stvarajući već i živi svoje junake. Zato je svaki sustret sa njegovim radovima dobra prilika da izmerimo mentalno stanje okruženja i sopstvenu ulogu u istom.

Igor Kordej je jedini strip crtač sa ovih prostora koji je dobio francuski orden "Vitez umetnosti i književnosti", potvrđujući da se kvalitet, istrajnost i predanost radu isplate i u najprobirljivijim sredinama. Prerastao je znatiželju isključivo strip publike i postao opšteumetničko dobro, kao referentna tačka stripa. Malo je crtača, poput njega, koji su konstantno inovativni i podjednako konzistentno dobri. Zato je svaki susret s njegovim radovima događaj koji se pamti i prepričava.

Jovan Gvero