Govore nam o tome gdje je divljač boravi la, šta je tu radila, kuda je otišla..."¹ Na neki način su i ljudi divljač koju posmatraju i love neke "više sile". Šta su naši tragovi, šta ostaje iza nas? Uvek me iznova zadivljuje i raduje beskrajni napor umetnika da ostave (hajde da to kažemo sentimentalno) trag svoje duše. A književni časopisi su tu, na braniku zaborava, ogledala života, svedočanstva književnih i kulturnih procesa.

Biljke ostavljaju drugačije tragove. Neuhvatljive, u vetru. "Uz bilje i sa biljem ljudi lakše podnose usamljenost i druge životne nevolje. Život naših predaka bio je možda smisleniji i puniji od naših života i zbog toga što su oni duboko verovali da u drveću počivaju duše preminulih. Između čoveka i bilja postoji suptilnija veza nego što bi se moglo pomisliti, veza neobjašnjiva i zagonetna, koja, kao takva, proističe iz njihove iskonske prirode."²

I ako postoje te "više sile", šta to one u nama prate, šta su za njih tragovi, ako iza nas uopšte ostaju neki tragovi? Dejan Ilić, dobitnik Nagrade "Branko Miljković" iznosi sumnju. Kako to lucidno uviđa Jelena S. Mladenović u tekstu o Ilićevoj nagrađenoj knjizi Katastar: "U antici se još i mogao pojaviti ’bog iz sprave‘, a danas se on još jedino u spravi može naći – u ekranu: ’[...] I kada se ekran/ napokon ugasi, nestaju/ i svet oko nas/ i slika koja smo bili. (Bez naslova)"

Dok pišem ovu "Reč urednika" napolju nema snega. Sneg nakratko zaveje svet i izjednači ga u lakoći beline. Pejzaž pod snegom provocira tugu, ali donosi i spokoj. Vreme je da se setimo onih koji više nisu među nama. Sećamo se niškog pisca i dugogodišnjeg urednika Gradine Saše Hadži Tančića i velikog niškog pesnika Gorana Stojanovića. Saša je još 1973. napisao knjigu pesama Zapisan svršiće se svet. Ovde objavljujemo njegove pesme iz zaostavštine pod nazivom Poslužavnik. Ceo život, posvećen održanju ravnoteže u svetu surovog, u svetu zla i nesreće, Saša sažima u nekoliko stihova u pesmi Ravnoteža: "Ne mogu da ih sprečim./ Izlaze napolje, u svet,/ da sačuvaju ravnotežu./ Koraci u mojim cipelama."

Boris Lazić piše o Goranu Stojanoviću: "Goran je bio tih, sabran, nenametljiv. Bio je u istoj meri šeret, šaljiv i sramežljiv, čudo od čoveka. Imao je pronicljive oči, pogled zaodenut setom i koji je bio uperen duboko negde, unutar (pesnik, nepobitno)." U Gradini objavljujemo deo pesničkog rukopisa iz zaostavštine Odavno nismo besneli po šumi. Iz sadržaja ove obimne sveske našeg časopisa izdvojiću još dva temata, jedan je okrenut budućnosti, a drugi prošlosti.

Goran B. Stanković je priredio temat posvećen realnim utopijama i mikronacijama. Utopija je u osnovnom značenju mesto kojeg nigde nema, koje ne postoji. Petnaestoro autora je na tragu realnih utopija. Priređivač piše: "...raznoliki su tekstovi, u rasponu od teorijskih postavki do putopisnih i žurnalističkih reportaža, pa onda od sistematizovanih i poučnih pregleda, do duboko subjektivnih ostvarenja. Dosta je vizuelnog materijala, on prati tu diskurzivnu i edukativnu notu ovog temata, pokazuje a ne označava, informiše a ne manipuliše. Uporedo sa ličnim realnim utopijama su primeri mikronacija, marginalnih pokušaja obrazovanja novih društvenih zajednica, poligon ličnih opsesija i neurastenija, ali i polje društvenih eksperimenata. Takođe, tu su i pojedinačni primeri umetničkih intervencija, duboko društveno-zabrinutih za nepravde i nesreće aktuelnog sveta."

Ne treba objašnjavati zašto je važno čuvati sećanje na prošlost. Ove godine u Srbiji i u svetu na razne načine se obeležava sećanje na početak Velikog rata. Na neobičan način podseća nas na nesrećna i zla vremena, ali i vremena beskrajne hrabrosti i požrtvovanosti, ekspedicija "Safari kluba" iz Niša tragovima srpske vojske u Velikom ratu. Dušan Mitić Car je na svojim fotografijama zabeležio ovo čudesno putovanje kroz vreme. Kažu da jedna slika govori više nego hiljade reči. Listajući ovu svesku Gradine uverićete se da fotografije pokazuju onu neispričljivu priču, govore o našim vrlinama i nemaru, otkrivaju naše istorijske tragove "višim silama".

Uredništvo Gradine, uz pomoć svojih vrlih saradnika, utisnulo je još jedan niz tragova na beskrajnom polju beline. Učitavajte ove tragove duše. Možda tako svi zajedno otkrijemo put ka tim "višim silama". Ili će nam biti dovoljno putovanje samo putem izgubljenih tragova.

¹ Nikola Marković, Stope i tragovi divljači – sisari, Lovački savez Crne Gore, Podgorica, 2011.
² Milosav Tešić, Anabiotična moć pesništva, beseda izgovorena prilikom uručenja Nagrade "Ramonda serbika".


Zoran Pešić Sigma
glavni urednik