Projekat nazvan "U čast Miodraga Dada Đurića" je do sada najobimnija organizovana izložba ovog svetski priznatog umetnika u Beogradu, a realizovana je u saradnji Hexalaba i Amarante Szidon, umetnikove ćerke.

Autor kataloga Milan Komnenić u tekstu "Tajna se zove Dado" tvrdi: "Dado je najhrabriji stvaralac ponikao na našem tlu. Kao takav, on je već sa prvim radovima – biće pobune. Odmah je počeo graditi svoj lavirint ne misleći da ga napusti, jer nije znao šta bi sa spoljašnjom slobodom. Visok stepen Dadove umetničke izražajnosti navodi nas da se divimo njegovim zastrašujućim kompozicijama. Dado nikada nije znao za kompromise. Time je možda u ponečemu gubio ali je zadobijao punu unutrašnju slobodu bez koje ne bi ni mogli nastati oblici kakvi se kod njega susreću. Bio je uveren da nema ničega većeg nego što je pripadati sebi. Njegovo delo je otvoreno: nije mario za estetskim normama, nije brinuo kako će biti shvaćen, nije ostavljao nikakvu poruku, niti je ponudio odgonetke. Tajna i odgonetka ujedno – to je Dado."

Dado (Miodrag) Đurić je rođen 1933. godine na Cetinju. Školovanje je započeo u Herceg Novom, a Akademiju likovnih umetnosti  u Beogradu 1956. godine, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Ovaj  slikar savremene umetnosti dvadesetog veka, danas se smatra jednim od najistaknutijih predstavnika.  Od 1956. godine nastanio se u Francuskoj, u Herouvalu, pokraj Pariza. Tu je stanovao i posedovao  atelje. Dadova dela se nalaze u mnogim velikim muzejima i galerijama, kao i brojnim privatnim kolekcijama širom sveta. U svojim radovima, autor majstorskim likovnim umećem dočarava apokaliptične spojeve. Svrstan je u najznačajnije evropske slikare. Preminuo je 2010. godine i sahranjen je u Košćelama U Crnoj Gori uz državne počasti.