CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 04
Terra 28
Terra 23
Digital Art 06
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2007

Sponzor rubrike
Zoran Stošić Vranjski - Slike Štampaj E-pošta
(7 glasanja)
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Naslutivši, u jednom srećnom magnovanju, velike izazove i slikarske mogućnosti u otkrivanju kosmičkih beskraja i nepojamnih ritmova, ali i spretnosti likovnog jezika da te mogućnosti opredmeti likovnim elementima i simbolima, Vranjski je uspeo da osnovne odrednice svoje poetike neposredno saobrazi imaginaciji



Ako izuzmemo mladalačku (gimnazijsku) izložbu slika Zoran Stošića Vranjskog, priređenu davne 1955. godine u rodnom Vranju, njegova stvaralačka aktivnost, kao javni kulturno-umetnički čin, začeta je 1962. godine, samostalnom izložbom slika. Od tada je prošlo više od četiri decenije slikarskog zrenja i otkrivanja onih čudnih, zaumnih i empirijskom iskustvu nedostupnih procesa kojima se biće slikara otvara novom jeziku i novim sadržajima. Bio je to put neprekidne žudnje našeg slikara za autonomnim, smisaono celovitim slikarskim delom koje bi mogao da ponese deo istine našeg vremena, onu tragičnu rascepljenost svesti između vere i uzdrmane humane sadržaje aktuelnih društvenih procesa i poetskog pogleda u prostore kosmičkog beskraja. Ali iznad te dileme, izdiže se slikarska samosvest Zorana Stošića Vranjskog kojom se neprekidno učvršćuju principi autonomije likovnog jezika, oslobođenog od agresivnosti prolaznih trendova, dakle - jezika kojim se zaista otvara put ka poetskoj prirodi slikara. Ta doslednost se više puta isplatila: ovaj slikar danas predstavlja veoma ličnu, originalnu i trajno aktuelnu formalnojezičku celinu u našoj današnjoj likovnoj umetnosti.

Naslutivši, u jednom srećnom magnovanju, velike izazove i slikarske mogućnosti u otkrivanju kosmičkih beskraja i nepojamnih ritmova, ali i spretnosti likovnog jezika da te mogućnosti opredmeti likovnim elementima i simbolima, Vranjski je uspeo da osnovne odrednice svoje poetike neposredno saobrazi imaginaciji i impulsima intuicije i u prostor svoje slike uveo sasvim nove ikonografske elemente, dinamične i raskošne. Oblik i boja otvaraju se na ovim slikama kao uzbudljive činjenice neprekidnog preobražaja jednog u drugi: materijalnog sveta prirode u poetsku prirodu slike. Slikom vlada raskošna slikarska mašta: u formi i sadržaju, u boji i ritmovima, u kontrastima i celovitosti. Za njega je odnos: inspiracija - realizacija veoma složen, višeslojan i višesmeran. Osnova tog odnosa je fenomen likovnog jezika koji u prostorima klasičnog likovnog medija gradi i idejnu i poetsku strukturu slike. Zato je i moguća njegova konceptualna doslednost: tokom svih proteklih godina, od sedamdesetih do danas, njegovo slikarstvo nije menjalo svoj karakter i osnovno jezičko obeležje...

Ali slika je vremenom dobijala na dostojanstvu, na unutrašnjoj zrelosti: on je sve više brusio slikarsku reč i sve sigurnije komponovao površine koje više ni u prostoru ni u ideji ne traže analogije sa nekim aktuelnim, pomodnim slikarskim pojavama. U maglinama njegovih slika, u sfumatima, prigušenim svetlostima, zlatu i okerima kao da svetlucaju plamičci kandila u srednjevekovnim bogomoljama... Ima u tim slikama nekog dubokog iskustva bića koje izvire iz tamnih tokova podsvesti i koje uvire u isto tako tamne i nedokučive prostore slutnje o istinama s druge strane našeg zemnog bitisanja...

Ukratko, to je slikarstvo čiji se semantički lik svejasnije ocrtava kao zasebna pojava na fonu današnje likovne umetnosti u celini.

Sreto Bošnjak


Zoran Stošić Vranjski je rođen je u Vranju 1936. Slikarske studije završio u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi (slikarski odsek u klasi prof.  Ante Abramovića). Prvu samostalnu izložbu imao je 1955. u Vranju. Samostalno izlagao više od 120 puta a kolektivnih nastupa ima preko 600. Više puta je nagrađivan za svoj umetnički rad, prisutan više od 50 godina na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni. Izlagao je u svim najvažnijim galerijama u zemlji. Legati Zorana Stošića Vranjskog postoje u Narodnom muzeju u Vranju i Gradskom muzeju u Somboru. Monografija posvećena ovom slikaru objavljenaje 1993. sa tekstom Miloša Arsića. Bavi se crtežom, akvarelom i kolažom.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
NIŠ / SIĆEVO. Sićevačka likovna kolonija, jedna od najstarijih u regionu, traje od 2. do 11....
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja u Paviljonu u Tvrđavi, od 10. do 30....
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja ...
IK Prometej preporučuje
Vislava Šimborska - Neobavezna lektira
Vislava Šimborska
Neobavezna lektira
 
Intervju
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageKnjiga Nataše Teofilović "Umetnost pokreta u prostoru praznine" višestruko je korisna za studente kompjuterske grafike i animacije i uopšte, ljubitelje digitalne umetnosti. Bez suvišnih reči objašnjeno je najvažnije. Saznajemo da su tehnologija i umetnost dva lica…
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom