Izložba "Pozicija 1" koncepcijski ne odudara od ranijih utoliko što se delom koriste sredstva koja su već na ranijim izložbama viđena (fotografija, video projekcija, predmeti iz fundusa artefakata...). Rad, čijoj prezentaciji prisustvujemo, povezuje različita mesta i odabrana stanja čiji je zajednički imenitelj stradanje. Konkretno, reč je o ateljeima u "Kuli" na Starom sajmištu i o inscenaciji koja povezuje središnje mesto nacionalnog pamćenja sa holokaustom i oživljavanjem prostora najranijeg sećanja iz detinjstva u kome se sa prizorima ličnog i kolektivnog sećanja smenjuje naslućivanje genetskog zapisa u senci traumatične prošlosti - sadašnjosti.

Ta tema, traume i stvaralačkog trijumfa, obrazuje polove između kojih se razvija mito-motorika različitih konstrukcija identiteta. Svaka naknadna recepcija događaja rekonstruiše proces sećanja i individualno iskustvo u kreativnom činu pretvara u zajedničko kao u dodatno. Pojmovno i diskurzivno širenje tumačenja traume dovodi nas do izuzetne studije Alaide Asman koja se pita: "Da li, i kada i kako se individulano sećanje može prevesti u kolektivno pamćenje koje dobija prenosiv oblik i kakvi problemi nastaju prilikom takvog transfera sećanja?" Dominantna perspektiva u istraživanju pamćenja danas je vezana za pitanje prošlosti kao konstrukciji koju ljudi razvijaju prema potrebama i mogućnostima svoje aktuelene stvarnosti.

mr. Svetlana Knežević,
iz uvodnog teksta