CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Kulturno i istorijsko nasledje pripada svima

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 28
Noć muzeja 2013
Digital Art 09
Noć muzeja 2007
Digital Art 02
Noć muzeja 2009
Digital Art 06

Sponzor rubrike
Radovan Trnavac Mića - Retrospektivna izložba slika Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 6. do 17. aprila 2015. retrospektivnu izložbu slika Radovana Trnavca Miće pod nazivom "Juče, danas, sutra". Radovan Trnavac Mića (1950, Kragujevac) je diplomirao na Likovnoj akademiji u Beogradu, na slikarskom odseku, u klasi profesora Mladena Srbinovića. Živeo je u Americi, gde je kao umetnik stekao veliki ugled. Izlagao je sa najznačajnijim imenima XX veka kao što su Pikaso, Raušenberg, Lihenštajn, Vorhol i mnogi drugi.Image

Image

Radovan Trnavac Mića počinje svoje umetničko putovanje u vreme burnih dešavanja kako na umetničkom tako i na širem društvenom planu. Nezavisno od aktuelnih istraživanja u umetnosti druge polovine dvadesetog veka, figuralno slikarstvo je održalo svoj kontinuitet, ali za razliku od realističkog slikarstva prethodnog perioda figuralno slikarstvo je od početka šezdesetih godina prošlog veka promenilo svoj tematski repertoar kao i koncepciju funkcije slike. Dok je klasično realističko slikarstvo često prelazilo u čisti estetizam, nova figuracija se okrenula prema aktuelnim društvenim i političkim problemima, odnosno prema svojevrsnoj društvenoj kritici. Sledeći principe koje je definisao Leonid Šejka, pa kasnije umetnici koji su obnavljali predmetnost, Radovan Trnavac Mića teži da svoju umetnost iskazuje kao izraz subjektivne umetničke projekcije sa prisustvom emotivnog, idejnog i kritičkog stava.

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka slike Radovana Trnavca Miće nastanjuju ljudi, često u pozama antičkih statua, koji su ugroženi mnoštvom predmeta. Čovek je zatrpan, prekriven, obmotan predmetima koji mu ugrožavaju egzistenciju, ograničavaju ga ili mu često onemogućavaju prostor kretanja i življenja. Trnavac se naslanja na temu Šejkinog Đubrišta stavljajući je u aktuelni kontekst potrošačkog društva osamdesetih godina prošlog veka koje, sa sada već razvijenom tehnologijom, proizvodi predmete, često sasvim banalne i nepotrebne, pretvarajući čovekov život u neku vrstu, po Trifunoviću "besmislenog antikvarijata u kome se gubi smisao njegovog postojanja". U pitanju su odbačeni, nepotrebni predmeti i materijali, često bez prave upotrebne vrednosti, apsurdni objekti. Umetnik ove predmete smešta u neobične odnose prilikom čega uočavamo umetnikove sklonosti prema poetici nadrealizma, kao i nasleđu dadaističkih i kubističkih istraživanja. Slično umetnicima ovih umetničkih pravaca i Trnavac se u prodiranju u svakodnevni život uglavnom služi običnim, banalnim predmetima, kao i odnosom čoveka prema njima, aludirajući na metež i neodređene asocijacije o unutrašnjem stanju čoveka u datoj društveno-političkoj situaciji. U slikarstvu Radovana Trnavca Miće upravo je ljudska figura posrednik između života i simbolike, između istorije i naracije. U ranim delima ovog umetnika možemo uočiti svojevrstan tip angažovanosti koji se ogleda u bizarnoj temi, preciznom, gotovo ilustrativnom crtežu izvedenom tradicionalnim slikarskim sredstvima i intimni doživljaj savremenog društva.

U delima koja nastaju nakon umetnikovog prelaska za Njujork angažovani aspekti njegove umetnosti čini se više dobijaju simboličnu funkciju, a literarno-filozofska potka postaje dominantnija. Dela odlikuje simbolična figuracija, naracija je svedena, a do izražaja dolazi metaforično razmišljanje o čovekovoj egzistenciji i životu uopšte. U ovim delima umetnik nastoji da sačuva pikturalne vrednosti u, na prvi pogled, zagonetnim i metaforičkim sadržajima svojih slika i da ove likovne elemente dovede u estetički sklad sa svojim kontemplacijama. Iako na slikama dominira poetika iracionalnog i enigmatskog, a literarno-poetska misao se preobražava u simbole, umetnik i dalje ostaje društveno svestan i teži da kroz svoja dela čovečanstvu pošalje univerzalne poruke.

Kao njegov duhovni uzor Leonid Šejka i Radovan Mića Trnavac se u svojim delima zalaže za jedinstvo umetnosti, etike i estetike kroz neku vrstu obnovljenog vida humanističkog pogleda na svet prisutnog u nekim ranijim epohama. Retrospektivna izložba "Juče, danas, sutra", Radovana Trnavca Miće ukazuje na kontinuitet umetnikovog stvaralaštva koji se ogleda u negovanju klasičnih vrednosti likovne umetnosti, kao i umetnikovoj zabrinutosti za čoveka i njegovu budućnost.

Sunčica Lambić Fenjčev

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2018
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Centar Pompidu je priredio retrospektivnu izložbu Jim Dine-a,...
BEOGRAD. Francuski institut u Srbiji, distributerska kuća 2i Film i izdavačke kuće "Beli...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Muzej 25. maj, Beograd. Jun - septembar 2007.
Tradicionalno, skandinavski dizajn ...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Decembar 2006 - januar 2007.
Majda Kurnik,...
Mali likovni salon, Novi Sad. Septembar 2007.
Ovde nije reč o ontološkom...
Galerija Kulturnog centra "Karlovačka umetnička radionica", Sremski Karlovci....
Muzej primenjene umetnosti, Beograd. 13. maj - 15. jun 2008.
Kreativnost, svežina i...
Zmaj Jovina ulica, Novi Sad. Avgust - oktobar 2006.
Ideja o Internacionalnom festivalu...
Savremena galerija, Zrenjain. 11 - 22. januar 2010.
Slovačko umetničko udruženje...
Reportaže
  • ImageMuzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.
    Tročlani žiri "Videomedeje"u sastavu Ketrin Beker, Aleksandra Sekulić i Dirk Deblev dodelio je glavnu nagradu festivala "Sfinga" za najbolji video rad Kokenu Ergunu (Turska) za video diptih "Ja, vojnik" i…
Knjige i časopisi
  • ImageKolaž tekstova različitih žanrova i nastalih u različito vreme sakupljeni u jedinsvenu zbirku. Knjiga sadrži vrlo različite Juditine introspektivne poglede na društvo, književnost i njen intimni doživljaj života. Sa druge strane, knjigu dopunjuju intrvjui sa Juditom…
Intervjui
  • ImageU brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom