 Novosadski Sajam - ulazni hol Master centra. Decembar 2006.
Projekat "Nova skulptura u Vojvodini 1980 - 2000", nastao je iz potrebe za revalorizacijom istorije i tradicije ovdašnje skulpture, a sa težnjom isticanja i izdvajanja pre svega novih, inovativnih, u osnovi eksperimentalnih pojava i praksi, i predstavlja prvo sistematsko razmatranje određenih umetničkih pojava.
U novom, lepom i veoma prostranom holu Master centra Novosadskog sajma, gde je svaki ekspoponat dobio zasluženi prostor, u organizaciji Mezeja savremene likovne umetnosti iz Novog Sada otvorena je izložba "Nova skulptura u Vojvodini 1980-2000" čija je autorka i kustoskinja Suzana Vuksanović. Radi se o izboru od četrnaest vojvođanskih autora i jedne grupe koji su delovali u poslednje dve decenije prošlog veka, a koji su po mišljenju Vuksanovićeve probijali i proširivali pojam skulpture na čitavom jugoslovenskom prostoru. Ovo je bilo moguće u uslovima kada je Vojvodina u pomenutom periodu postala ključna tačka u podsticanju novog pogleda na skulpturu, pre svega zahvaljujući organizaovanju velikih izložbenih manifestacija, simpozijuma i radionica kao što su Bijenala jugoslovenske slulpture u Pančevu, Internacionalni simpozijum skulpture "Tera" u Kikindi, Vajarski susreti "Meandar" u Apatinu, Internacionalna umetnička radionica "Staklo" u Pančevu i drugi.
Većina odabranih autora i izloženih dela zaista svedoče o procvatu savremenog pogleda na skulpturu od sredine 80-ih godina u Vojvodini, kada skulptura nije više zatvoren, izlovan predmet u prostoru, već postaje deo ambijenta ili arhitekture, interaktivni elemanat ili modul koji se prostire po podu i zidovima enterijera, izrađen od najrazličitijih materijala, često industrijskim mašinama i postupcima. Ovo se pre svega odnosi na grupu "Verbumprogram" (Ratomir Kulić i Vladimir Mationi) i kasniji Kuilićev samostalni rad (posle 1991) sa geometrijskim, neominimalističkim objektima od metala i drveta rešetkaste, pravougaone ili vretenaste strukture, redukovane metalne forme Zorana Pantelića i neominimalističke konstrukcije Rastislava [kuleca, te modularne objekte Dragana Jelenkovića. Na sličan naćin u materijalu terakote razmišnjaju Miroslava Kojić i Slobodan Kojić. Instalacije od bodljikave žice, metala i stakla, snažnog sugestivnog dejstva kroz napon materijala izlaže Živko Grozdanić ("Žica" 1994. i "Staklo" 1995). Transparentnom skulpturom od bojenog metala ("Spolja - iznutra" 1999) predstavljena je Mira Brtka, a Svetlana Milić izlaže niz manjih geometrijskih objekata presvučenih tekstilom raznih crno-belih dekorativnih dezena ("Prokleta je Amerika" 1992). Elemente figuracije (oko, praćka) u svoje radove tehno strukture unosi Dragan Rakić. Uz skulpture, na ovoj izložbi prikazani su i veliki fotosi i video dokumentacija pojedinih značajnih ostvarenja skulpture pomenutog perioda. Tako imamo priliku da vidimo intervencije na arhitekturi i enterijeru Igora Antića ("Kibicfenster" i "Parket" 1994), kao i složenu pokretnu skulpturu Zvonimira Santrača "Balkanski voz sudbine" 1996, i njegov"Zid" iz 1998. sa oštrim komadima stakla koji preteći štrče). Kako je najavljeno, ova izložba je samo deo složenog poduhvata sistematskog razmatranja određenih umetničkih pojava i ličnosti u domenu proširenog polja skulpture u Vojvodini tokom dve poslednje decenije prošlog veka. Rezultati ovog istraživanja biće dostupni javnosti u obimnoj studijskoj i bogato ilustrovanoj publikaciji do leta naredne godine.
Andrej Tišma
Projekat "Nova skulptura u Vojvodini 1980 - 2000", nastao je iz potrebe za revalorizacijom istorije i tradicije ovdašnje skulpture, a sa težnjom isticanja i izdvajanja pre svega novih, inovativnih, u osnovi eksperimentalnih pojava i praksi, i predstavlja prvo sistematsko razmatranje određenih umetničkih pojava i ličnosti u domenu proširenog polja skulpture tokom dve poslednje decenije XX veka u Vojvodini. Istorijsko - umetnička obrada, verifikacija i valorizovanje čitavog niza skulptorskih i objektnih pojava, problema i umetničkih rešenja u Vojvodini datog perioda, polazi od najmanje dve osnovne činjenice:
Tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka ključne tačke podsticaja i podrške razvoju jugoslovenske skulpture nesumnjivo su se nalazile u Vojvodini, što se, između ostalog, ogleda u organizovanju niza manifestacija, izložbi, simpozijuma i skulptorskih radionica. Najznačajnija uporišta i tačke ukrštanja savremene jugoslovenske skulpture začeta na ovom prostoru tokom navedenog perioda svakako su: Bijenalna izložba jugoslovenske skulpture, Pančevo (od 1981); Internacionalni simpozijum skulpture Terra, Kikinda (od početka 80-ih); Vajarski susreti Meandar, Apatin (od sredine 90-ih); Internacionalna umetnička radionica Staklo, Pančevo (od 2000).
Na umetničkoj sceni u Vojvodini pojavljuju se i deluju značajni pojedinci i umetničke grupacije koje istražuju i koriste mogućnosti i potencijale proširenog skulptorskog jezika (Apsolutno skulptoralno: Rastislav Škulec, Zoran Pantelić, Dragan Rakić; Dragan Jelenković, Igor Antić, Miroslava Kojić, Slobodan Kojić, Živko Grozdanić, Zvonimir Santrač i drugi). Istovremeno, svojim aktivnim stvaralačkim prisustvom značajan uticaj na tokove savremene skulpture imaju i stariji umetnici poput umetničkog para Verbumprogram (Ratomir Kulić i Vladimir Mattioni). Zastupljeni autori na izložbi: Igor ANTIĆ, Mira BRTKA, Živko GROZDANIĆ, Jelena JANEV, Dragan JELENKOVIĆ, Miroslava KOJIĆ, Slobodan KOJIĆ, Ratomir KULIĆ, Svetlana MILIĆ, Zoran PANTELIĆ, Branislav PETRIĆ, Dragan RAKIĆ, Zvonimir SANTRAČ, Rastislav ŠKULEC i VERBUMPROGRAM. Autor i kustos izložbe je Suzana Vuksanović. |
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim muzejima i galerijama obeležila je i velika izložba slavnog belgijskog slikara Renea Magrita pod nazivom "Izdaja slika". Izložba je otvorena u Centru Pompidu…
Jednog jutra začule su se trube i zurle. Bilo je to letnje jutro pre toliko godina da izgleda da se nikad nije ni dogodilo. Zapravo, možda to baš i nisu bile trube i zurle ali sigurno,…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
