Prvi svetski rat je na neki način početak savremene istorije Srbije. Za samo 100 godina desilo se nekoliko ratova, nekoliko država. Naše lične istorije isprepletane su tim ratovima i državama. Zato je ovo vek preispitivanja identititeta. Pokušaj ujedinjenja Evrope svakako je jedan od njih. Ali da li brisanje granica briše i pitanje identiteta? Zašto mi, s ovih prostora, čitav vek pokušavamo da nađemo svoje mesto u toj evropskoj porodici? I tu ne mislimo samo na političko mesto, već na intimno, lično traganje za pripadnošću. “Put za Evropu” ne daje odgovore. On pita. Pita umetnike, sociologe, pisce, istoričare, arhitekte... Pita pojedince, ko smo mi? Gde pripadamo? Kako nas je ovaj vek ratova oblikovao? Gde su ideologije i ideali za koje smo ginuli? Da li postoji privatan život van politike?

Prošao je čitav vek otkako je Princip povukao (slučajno ili ne) oroz, vek koji je za sobom ostavio brojne ratove, najveći zvaničan broj mrtvih, istorijske dileme oko pitanja heroja i antiheroja, kao i velike geopolitičke promene. Taj vek je sada predmet preispitivanja iako uglavnom pripada sećanju. A sećanje je itekako povezano sa sadašnjošću i budućnošću. Ako je istorija – savremena istorija, ona koju živimo (Ogni storia è storia contemporanea – Benedetto Croce), potreba za stalnim preispitivanjem identiteta, principâ na osnovu kojih delamo ili ne i lične i zajedničke prošlosti, onda umetnost može da otvara vrata za ponovno promišljanje, za život. Jer život i smrt podjednako pripadaju budućnosti naše egzistencije i umetnosti.

Cilj "Puta za Evropu" je da kao virtuelni voz pokupi putnike i odvede ih do sledeće stanice. Neko će izaći, neko ući, neko nastaviti putovanje... Svaka destinacija novi je doprinos, novo usložnjavanje mreže veza, ličnih priča, promišljanja o politici, identitetu, sopstvenom mestu u svom gradu, državi, Balkanu i Evropi. Sadržaj i forma menjaju se u zavisnosti od konteksta i prostora s obzirom da nije reč o putujućoj izložbi već o nizu “stanica” vizuelnog istraživanja na teme principâ, identiteta (ličnog i kolektivnog), odnosa između političkog i ličnog, između istorije i života.

S obzirom da je za međusobno razumevanje ključna "fuzija horizonata" (Gadamer), koja ne znači samo deljenje iskustva, već i prostora, ovaj projekat je međunarodni i kada je reč o učesnicima/umetnicima ali i kada je reč o prostorima (stanicama) jer pristup određenoj temi dovodi do dijaloga i boljeg razumevanja samo u širem kontekstu.

Na kraju, nemamo odgovore. Ali se bolje poznajemo. I samim tim, možemo lakše da živimo danas gradeći istoriju za sutra.

Stanice: "Put za Evropu" prošao je kroz Beč (Palais Porcia), Suboticu (Moderna galerija – Likovni susreti), Sarajevo (Galerija Collegium Artisticum), Zagreb (Klovićevi dvori), Njujork (Residency Unlimited), Berlin (Konzulat), Ljubljanu (Mestna galerija), Trst (Studio Tommaseo), Pariz (Kulturni centar Srbije)

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.