Radovi "Igre vidljivog i nevidljivog" deo su iz vizulenog i emocionalnog iskustva autorke pri susretu sa novootkrivenim dečijim svetom. Korišćenjem fotograma i analogne fotografije stvorene su kompozicije neobičnih svetlostnih i vizuelnih vrednosti.

Budući da su u dečijem svetu sve stvare žive i pune tajanstvenih moći i značenja Dubravka primenjenim tehnikama pokušava da oživi igračke svoje ćerke omogućavajući nam da zamišljamo kako se radoznalom dečijem pogledu obične stvari pojavljuju na neobičan i neočekivani način. Zagonetke dečijih snova i maštanja pokazane su zahvaljujući sugestivnim siluetama, drhtavim obrisima, nestalnim konturama. Ipak, najsnažniji utisak ostavlja dvostruka ekspozicija u kojoj se figura deteta ispunjava obrisima igračaka i predmeta. Preklapanje dečijeg tela i predmeta za igru briše uobičajene predstave o telesnosti. Umesto da ruke barataju spoljašnjim predmetima, oni postaju njihov sadržaj, njihov neodvojivi deo...

Budući da je za estetsko iskustvo neophodna i bliskost i daljina, susret sa nevinošću i ljupkošću njene devojčice nas vodi ka osećanju da smo nekom silom odvojeni od prikazanog sveta, da smo se nepopravljivo razdvojili od prostora sna, mašte i bezuslovne otvorenosti za nova iskustva. Daljina koju u nama evociraju Dubravkini radovi nije naseljena ispražnjenim značenjima i neostvarenim snovima. Naprotiv, čini se da se u tom osećaju udaljenosti i razmaka još uvek krije eho nekadašnjih tragača za nevidljivim. Posredstvom vizuelnog suočavanja sa odsutnim i neprisutnim snaži se i naša potreba da ga učinimo bliskim i neposrednim...

dr Dragan Prole
iz predgovora