Reč je o grupi umetnika, praktično unucima preživelih u pogromu, koji bez obzira na mesto rođenja, nose u svom identitetu uspomenu na svoje poreklo. Umetnici koji čine jermensku dijasporu kroz radove u širokom dijapazonu medija - od crteža, slike, tekstova, video instalacija progovaraju o pitanjima žrtava, nasleđa, sopstvenih lokaliteta na kojima danas žive... Među izlagačima je i čuveni turski umetnik Sarkis.

Na ostrvu Sveti Lazaro koje se nalazi između Svetog Marka i Lida, jermenski sveštenik Mekitar je 1717. osnovao monaški red. Ovde je u ranom 19. veku Lord Bajron proučavao jermenski jezik. Mnoga važna dela evropske književnosti i religijskih tekstova su  najpre  prevedena na jermenski na ovom živopisnom ostrvu.

U aprilu 1915. godine počeo je pogrom nad Jermenima u Osmanskom carstvu koji je trajao sedam godina i u kome je stradalo između milion i milion i po pripadnika jermenskog naroda. Rasuta širom Osmanskog carstva, jermenska zajednica je pred početak Velikog rata brojala dva miliona, a iz rata izašla sa manje od 400.000 ljudi.

Prema oceni žirija paviljon Jermenije predstavlja vrstu palimsesta u kome se na mestu koje predstavlja istorijski spomenik progovara sa pozicije sadašnjosti. U godini koja predstavlja prekretnicu u životu jermenskog naroda, ovaj paviljon svedoči o otpornosti i značaju transkulturalne razmene.

Zlatni lav za najboljeg umetnika pripao je američkoj umetnici Edrijen Pajper koja živi u Berlinu  i koja predstavlja jednu od pionira konceptualne umetnosti. Srebrni lav za najboljeg mladog umetnika dobio je Im Heung Sun iz Koreje  čiji se video rad bavi uslovima u kojima rade žene u Aziji. Specijalno priznanje pripalo je američkoj umetnici Džoan Džons, predstavnici paviljona SAD.

Internacionalni žiri radio je u sastavu Naomi Bekvit kustos Muzeja savremene umetnosti u Čikagu, Sabina Berkvajser direktorka Muzeja moderne umetnosti u Salzburgu, Mario Kodonjato kurator er Hausa iz Beča,  Ranjit Hoskot pisac i Jongvu Li kurator i nekadašnji direktor Gvandžu bijenala u Koreji.

Izvor: Politika