Autor: Lazar Marković
Osnovna delatnost: grafičar
Adresa:
Telefon:
Mobilni: 066 436 469
Faks:
E-mail:
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Web: http://srem.on.neobee.net
Lazar Marković (1960, Novi Sad). Diplomirao je na Akademiji umentosti u Novom Sadu, odsek Likovnih umetnosti, grupa za likovnu umetnost i pedagogiju i stekao zvanje akademskog grafičara – likovnog pedagoga (1991). Magistrirao je na Akademiji umentosti u Novom Sadu – grafički smer. Na Protestantskom teološkom fakultetu je stekao zvanje mastera (2012). Na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima je stekao zvanje mastera sa radom na temu "Uloga strategijskog menadžmenta u Galeriji likovne umetnosti, poklon zbirke Rajka Mamuzića" (2013). Dobio je zvanje mastera slikarstva na Fakultetu lepih umetnosti u Beogradu (2014). Priprema doktorat na "Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima na temu Modeli projektnog upravljanja u institucijama kulture čiji je osnivač AP Vojvodina".
Bio je organizator u dramskom programu Radio Novog Sada (RNS) 1982. godine. Iste godine radio je kao novinar – saradnik Novosadske hronike RNS i pratio je događaje iz kulture do 1984. godine. Bio je profesor u srednjim i osnovnim školama u vremenu od 1991-2001.
To nije bio kontinuirani rad, već rad sa prekidima. Nakon toga stekao je status samostalnog umetnika. Od 2011-2013. godine je bio mediotekar u Srednjoj saobraćajnoj školi "Pinki". Bio je organizacioni sekretar Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Već devet godina radi kao direktor Galerije likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića.
Kao slikar i grafičar izlagao je na 55 samostalnih likovnih izložbi i na oko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Učestvovao je na 50-ak likovnih kolonija, od kojih je nekoliko i sam organizovao.
Izlagao je na sedam fotografskih izložbi, međunarodnog karaktera (Zagrebački salon, Niš, Novi Sad...). Pisao je radio drame, od kojih je nekoliko realizovano u produkciji Dramskog programa Radio Novog Sada, na srpskom, mađarskom, slovačkom i rumunskom jeziku. Pisao je likovne kritike i likovne prikaze u časopisima "Likovni život" i "Nova misao".
Recenzent je za knjigu Todora Manojlovića "Likovne kritike", koju je priredila Jasna Jovanov, Zrenjanin, 2007.
Učestvovao je na više javnih tribina o kulturi.
Predsednik komisije za izbor projekata u oblasti vrhunskog profesionalnog savremenog umetničkog stvaralaštva u AP Vojvodini (2006). Član komisije za izbor projekata u oblasti vrhunskog profesionalnog savremenog umetničkog stvaralaštva u AP Vojvodini (2007). Član komisije za sufinansiranje programa i projekata u oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva od pokrainskog značaja (2010). Bio je član saveta za kulpuru AP Vojodine. Bio je član komisije za dodelu Nagrade Marina Olenjina u oblasti baletske umetnosti (2007). Član je Saveza novinara Srbije. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Srbije. Član je Association Internationale des Arts Plastiques, auprés de Organisatio des Nations Unies pour èducation, la science et la culture. UNESCO. Član Muzejskog društva Srbije. Član je ICOM-a (International council of museums). Bio je član umetničkog saveta Saveza likovnih umetnika Vojvodine. Bio je član predsedništva Saveza Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Bio je predsednik Koordinacionog odbora Umetničkih udruženja Vojvodine. Bio je predsednik Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Docent na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 2009-2011. Član komisije za sufinansiranje programa i projekata u oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva od pokrainskog značaja (2010). Predsednik žirija 54. oktobarskog salona u Šapcu. Član komisije za sufinansiranje programa i projekata u oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva od pokrainskog značaja (2011). Član žirija za dodelu nagrade "Sava Šumanović" (2014). Član je žirija Međunarodnog takmičenja 24. kadar koje je organizova Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. V a ž n i j e s a m o s t a l n e i z l o ž b e:- 2013. Beograd, FLU, Centar za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija;
- 2012. Beograd, Galerija "Grafički kolektiv";
- 2010. Subotica, Moderna galerija Likovni Susret;
- 2010. Budimpešta, Galerija Arkad;
- 2009. Beograd, Prodajna galerija "Beograd"; Novi Sad, Mali likovni salon;
- 2008. Novi Sad, Galerija Bel Art; Novi Sad, Galerija Podrum; Novi Sad, Galerija Most;
- 2006. Novi Sad, KCNS, Mali likovni salon;
- 2005. Novi Sad, Galerija "Zlatno oko";
- 2005. Šabac, Kulturni centar Šabac;
- 2003. Novi Sad, KCNS, Mali likovni salon;
- 1999. Novi Sad, Galerija SULUV-a;
- 1997. Bečej, Galerija "Krug";
- 1996. Sombor, Galerija kulturnog centra "Laza Kostić";
- 1996. Novi Sad, KCNS, Likovni salon Tribina mladih;
- 1995. Novi Sad, Galerija SULUV-a;
- 1992. La Paz, Bolivija
Kao slikar i grafičar izlagao je na oko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za autora Suprematističke kompozicije: Belo na belom rečeno je da "slika Ništa" i pokazuje "Sve"; od tog vremena, u sferi slikarstva zbilo se bezbroj jalovih harmonija i plodnih razaranja. Prostor, boja, linija - svaki od ovih elemenata podvrgavan je kako manijakalnostima sinteze, tako i histerijama analize. Obremenjen spoznajom opasnosti što ih nosi svako od ovih usmerenja - upravo u onoj meri koja je potrebna da mu očuva budnost - Lazar Marković nastavlja i proširuje svoju pustolovinu Linije.
U Markovićevoj poetici, pojam "apstrakcije" označava, istovremeno, i oruđe metoda (individualna verzija jedne opšte strategije) i načelo utemeljenja (izbora) teme. Dvosmislenost ovakve postavke u istraživanju prirode, uloge i dejstvenosti Linije otkrivamo osnovnu pokretačku energiju Markovićeve potrage - ironiju. Upravo ovde predočena dodekadika, ovih dvanaest faza/slojeva "iskošenog čitanja" prostora, svedoče o nedovoljnosti polova Vertikale (apsolutnog, paradigme) i Horizontale (relativiteta, sintagme), o rizicima u koje nas uvode pomenuti "Sve" i "Ništa". Između analize i sinteze, histerije i manije, pulsira Markovićev ujed dijagonale, la ultima linea, istraživanje koje se efektno hrani sumnjom u sopstveni smisao.
Svetislav Jovanov Grafika je danas likovna disciplina dovedena do neslućenih tehničkih mogućnosti i do velikog bogatstva likovnih i estetskih pristupa širom sveta. Često se kaže da u grafici više ništa novo ne može da se kaže, međutim pojedine izložbe to još uvek demantuju. Tako na primer novosadska izložba grafike Lazara Markovića (1960) u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine donosi originalan pristup dolaženja do grafičkog lista, a uz to likovno veoma snažan i opravdan. Naime Marković svaki list gradi multiplikacijom otisaka određene, gotovo uvek drugačije forme.
To su mahom grubi fragmenti izjedenih grafičarskih ploča, apstraktnog sadržaja ili sa figurama u blagom nagoveštaju. Ponavljajući ove elemente u različitim ritmovima i poretcima (dijagonalno, vertikalno, horizontalno, disperzivno) autor postiže privlačne dekorativne efekte, gde crni otisak na prostranom belom papiru daje dramatične odnose. Ovi radovi velikog formata na kojima se otisnute matrice bore za osvajanje beline prostora, asociraju na drevne pečate na svili Dalekog istoka ili otiske valjka na staroegipatskim glinenim pločicama, i tom svojom rudimentarnošću nude poruku o večitoj ljudskoj potrebi za komunikacijom i ostavljanjem traga.
Ova srećno odabrana tehnička inovacija pruža ovom autoru nesumnjivo i mogućnosti za dalje razvijanje ovog likovno upečatljivog ciklusa grafika, što sa nestrpljenjem očekujemo.
Andrej Tišma Motivi flore i faune ali i ljudsko predstavljaju se gledaočevom oku. Motivi koji su često rabljeni, predstavljeni u svim tehnikama i baš zbog tog uvek zamka. Lazar Marković nam ih transponuje putem grafike, ima tu akvatinte, bakropisa, ali i prožimanja i eksperimentisanja grafičkom veštinom, sve to nam govori da je ovaj iako mlad slikar ovladao tehnikom, postigao prepoznatljiv rukopis i osoben likovni karakter.
Naoko raznovrsno koncipirana postavka, od ptica preko bilja, pejzaža, stećaka do balerina, ipak će pažljivom posmatraču otkriti nit koja spaja raznorodno. Zakon fizike koji ovog slikara pokreće na rad je i ovde prisutan.
Dinamika je lajtmotiv svih njegovih grafika. Statični motivi pod rukom umetnika postaju dinamični, i tamo gde nisu jasno prikazani oni se očituju. Pejzaž planinske kuće igrom svetlosti dobija dinamiku. Zapitamo se šta je iza, iza brda, iza kuće...Vrabac u kljunu drži grančicu podignute glave, vidimo njegovu žurbu da završi pravljenje gnezda. Đeram simbol tišine, priča priču vojvođanskog sela. Ali i na onim na kojima odmah dinamiku vidimo, kao što je konj u galopu, motiv borbe sa stećaka, balerine, svetlost je odigrala svoju ulogu. Svetlost sveprisutna, dinamična i kad miruje, neuhvatljiva a ipak uhvaćena, i tako zarobljena ona nastavlja svoju igru.
Jasno se ogleda nemir u miru, snaga prirode, jednostavlnosti, lepote i čar viđenje jednog trenutka upravo onoga što stalno gledamo.
Blaženka Marković
Umetnost umesto reklame - Dela objavljena u projektu
    
|
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
Comments