 NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 25. maja do 6. juna 2015. crteže Tomislava Stošića (1962, Pančevo). Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Momčila Antonovića. Nagrade: Otkupna nagrada Ministarstva kulture Srbije 1988, nagrada na Pančevačkom oktobarskom salonu 1994.
Ples je sastavni deo života. Ljudski rod je od svog nastanka upražnjavao ovaj vid govora tela. Ponekad u ritualne i magijske svrhe, ponekad u nameri da zavede i osvoji, a ponekad da da oduška sopstvenom biću. Plesom se izražavaju sva vidljiva i nevidljiva stanja. Radost i tuga, strast i ljubav, zločin i kazna, uteha i razočaranje... Spoljašnje kretnje tela vodile su u unutarnje tajne duha. Senzacija za oko, osveženje za dušu. Igra je i kazivanje, naracija događaja, tek nagoveštaj tragedije ili ushićenja.
Veština i gipkost telesnih kretnji natapa čulo vida koje poželi da uhvati tu titravost što mami. Da je uhvati, zamrzne trenutak i nanovo oslobodi samo za sopstvenu čulnost, sebično, a tako svima dostupno.
Zabeležiti te senzacije, sačuvati im život u zamrznutosti, nagovestiti pokret, izraziti psihološku vezanost plesača jesu izazov i dilema. Kako izraziti mnoštvo senzacija i sačuvati likovnost. Ako se stilizuje, karikira ili apstrahuje nestaće telesnosti koja je vezana za ples kao lepote izražavanja telom. Istaći prvenstveno pokret znači izgubiti psihološku i duhovnu vezu.
Vizuelne senzacije pretočiti u doživljeno, oslobođeno usporedbe sa izvorom senzacija, oslobođeno za samostalan život slike. Slike koju vode zakoni likovnog. Slike koja priča svakom posmatraču sopstvenu priču.
Tomislav Stošić |
