 KRUŠEVAC. Umetnička galerija Narodnog muzeja Kruševac predstavlja od 11. juna do 9. jula 2015. umetnost druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka kroz dela značajnih umetnika, učesnika Likovne kolonije u Sićevu, koju je pokrenula pre 110 godina jedna od najznačajnijih srpskih umetnica 20. veka i heroina Prvog svetskog rata, Nadežda Petrović, čija se stogodišnjica tragične smrti obeležava ove godine nizom manifestacija u Srbiji.
Bojan Bem, Pecač na Nišavi, 1974.
U značajne tačke četrdeset dve godine dugog životnog puta Nadežde Petrović pored rodnog Čačka, Beograda u kome je živela i stekla početno slikarsko obrazovanje, Minhena, Sofije, Splita, Ljubljane, Škofija Loke, Pariza, Venecije, Kičeva, Skoplja, Prizrena... spada i Sićevo, selo nadomak Niša. U leto 1905. godine Nadežda je u ovo selo u istoimenoj klisuri, dovela kolege iz minhenskih dana školovanja u ateljeu Antona Ažbea – bila je to Prva jugoslovenska umetnička kolonija, ujedno i prvi primer na Balkanu zajedničkog rada umetnika u pleneru. Zahvaljujući Nadeždi Petrović Sićevo je postalo značajno mesto naše kulturne istorije XX veka – svojevrsni "balkanski Barbizon".
Ideja o okupljanju umetnika u Sićevu obnovljena je 1964. godine formiranjem Likovne kolonije "Sićevo" koja se od tada održava kontinuirano svake godine. Više od 400 umetnika učestvovalo je u radu Kolonije. Zajednička im je fascinacija izuzetnim prirodnim ambijentom, jedinstvenom predistorijom Kolonije i ličnošću same Nadežde Petrović koja je Sićevo učinila bliskim i posebno interesantnim umetnicima... Svake godine brižljivo sačinjavan izbor učesnika Kolonije od strane organizatora uz poštovanje autentičnosti i aktuelnosti individualnih likovnih poetika kao i profesionalan odnos samih umetnika i želja da Koloniji ostave vredna dela, učinili su da fond Likovne kolonije "Sićevo" danas svedoči o složenim i višeslojnim kretanjima u umetnosti proteklih decenija i da poseduje zavidne istorijske, umetničke i estetske kvalitete.
Izbor od tridesetak slika iz fonda Kolonije sačinjen ovom prilikom koncipiran je tako da prati hronološki sled od sedamdesetih godina XX veka do danas, da odražava jugoslovenski odnosno međunarodni karakter Kolonije i potvrđuje stilsku raznovrsnost i raznorodnost.
Milice Todorović, istoričarka umetnosti
izvod iz teksta kataloga
|
