Prvo izvođenje performansa "Nenadani krug" dogodilo se 14. avgusta 1990. na dan i u čas sahrane Nenada Burgića, tragično preminulog umetnika i velikog poznavaoca i poklonika japanske i kineske kulturne tradicije čije je pojmove u svom stvaralaštvu i sam obilato koristio. U 13 sati, na prvi udar sata Grožnjanskog zvonika, Ranko Pavić je otpočeo svoj performans "Nenadanog kruga" (trajanja tri minuta između prvog i drugog otkucaja sata). U ovom vremenskom sklopu nastaće radovi – crteži (26 segmenta) isključive gestualne kaligrafije.

Taj spoj emotivno-meditativnog stvaralačkog modusa i povratnog gesta afirmisan u jednom tragičnom trenutku kroz rad pojavu-sliku, posvećenu preminulom prijatelju-umetniku, razviće se tokom vremena i sazreti u jednu reduciranu umetničku formu. Ovako svedenom formom Ranko Pavić će nastaviti da ucrtava jednom godišnje put ka zatvorenom "Nenadanom krugu" ma gde se nalazio i u ma kojem sustanju bio. Menja se samo vreme, datum ucrtavanja toka kruga neumoljivo za jedan dan.

"Konceptualno, dozivljavam sebe ali i kao osobu koja uprkos svega postoji, gorak je osećaj u mislima, ta se posvećenost nekako po malim i zabitim sredinama ne primećuje zbog neznanja ili zbog čistog egoizma, uskogrudost me ne sprečava da stvaram ali nanosi mnogo štete u onom korpusu kojem fizički pripadam. Moja odluka je filozofske vrste i kroz moj spirutualni radi i kroz prkosnost galerije OUT/AUT koju evo donesoh iz Evrope i onih naših malih sredina i koja još opstaje sa doslednom primećenošću i ovde u Kanadi. Ta posvećenost ponekad smeta malima i onima koji ne razumeju i ne mogu da proniknu u tajne šta je umetnik hteo da kaže, a mi umetnici se i ne obraćamo svakome nego nekome sa malo istančanijom žicom raspoznavanja i shvatanja." (Ranko Pavić)