Ambijentalna izložba Marice Radojčić iz Beograda u Batali džamiji, stvarana specijalno za taj prostor, pripada dugoročnom projektu "Grananje" koji je do sada, u raznim varijantama, izlagan u Klagenfurtu, Beču, Talinu, Parizu, Turu, Njujorku, Lazarevcu i više puta u Beogradu i Novom Sadu.

Polaz je bio apstraktno matematičko drvo, značajno u računarstvu ali i našim svakodnevnim životima, koji zavise sve više od računara i interneta. Kasnije se to povezalo sa simbolikom drveta razvijanom kroz vekove (od staništa lokalnih duhova, ose univerzuma, trojstva Brama-Šiva-Višnu, drveta znanja, simbola prvog greha i spasenja, simbola Svetog Duha, i samog Hrista, simbola živućeg kosmosa, kosmičkog obrnutog drveta, Budinog drveta prosvetljenja, mističnog drveta, pa sve do seksualne simbolike u psihoanalizi). Krug se najzad zatvorio povezivanjem sa prirodnim drvetom.

Razvojem projekta menjao se i fokus: najčešće je to bilo grananje, koje ima mnogostruku snagu nastajanja, umnožavanja, gomilanja, životnog bujanja, ali i onu drugu rušilačku snagu obrastanja, zarastanja, uništenja, nestajanja – ubitačnu snagu smrti. Tu je crta - granica između života i smrti tanana, neprimetna, kao da je i nema.

Sa svojim višestrukim iskustvom "odlaska" i "povratka" Marica Radojčić je ubeđena da uopšte nema razlike u nastajanju i nestajanju između nas i drugih bića, da je celokupno bivstvovanje jedno, i da se sve odvija u skladu sa kosmičkim ritmom čije zakonitosti ne znamo, a kome se samo treba prepustiti.

Radovi na izložbi asociraju direktno na tu crtu, na strah i bol prilikom susreta sa njom i prelaska (dugačka kompjuterska grafika sa trnovitim drvetom), na raspeće (prostorna instalacija od elastične užadi), kao i na ritmičku kosmičku igru (zelena skulptura-instalacija na podu sa 3D animacijom koja pulsira). Ceo ambijent je prožet digitalnim zvukom koji odražava mirnoću i vekovni sklad okruženja.