Po nekim legendama, Dunav je jedna od četiri reke koje izviru iz raja a prema grčkoj legendi, Argonauti, bežeći sa ukradenim zlatnim runom, uplovili su u reku Istar – Dunav, i stigli do Beograda. Na obali ove drevne i moćne reke sa velikim uticajem na njegovu sudbinu, obitava Beograd kao jedan od najstarijih naseobina na svetu.

Upravo takav Beograd i taj Dunav su Oliveru Milunović opčinili i načinili sanjalicom jer nam svakom svojom izložbom pruži intimno oduševljenje malim aspektima prirode i grada. Niz godina svoju kreativnost iskazuje na svili ravnomerno je tretirajući delom primenjene umetnosti ali i načinom slikarskog umeća.

Za svoje slike koristi neuobičajenu podlogu koju su jako dobro poznavali i koristili kineski umetnici odakle je i potekla. Zahvaljujući osobini materijala koji se nameće posebnom mekoćom i lepršavošću, Oliverine slike su tu da nam pruže eksploziju osećanja.

Pokušavajući da otkrije misteriju reke i njenih obala, Olivera se opredeljuje za čitljiv izbor likovnih sredstava što je vodi ka čistoj poetskoj osnovi. Između umetnika i materijala, oseća se izuzetna emocija, svila postaje ogledalo duše umetnika a unoseći svoje ja, materijalu daje lični pečat. Svaki umetnik se razlikuje po rukopisu što se odnosi i na tekstil. Olivera poseduje specifičnu vrstu senzibiliteta, odlično poznaje mogućnost materijala i njim suvereno vlada, te nam svakom narednom izložbom otkriva novu vrednost u islikavanju svile.

Ideju povratka prirodi izražava stilizacijom uz dominantnu kolorističku osećajnost. Njen način interpretacije je iskren i spontan. Ono što naročito pleni je, uvek prisutna detinja očaranost i opčaranost ponuđenom vizuelizacijom prizora. U stilskom uobličavanju bajkovitih prizora, zadržava čistotu izražavanja i potpunu zrelost u kreativnosti. U ozarenoj atmosferi magličastih pejzaža, stilizovanog vodenog toka, risa koji nas posmatra, nestvarne vegetacije koju nastanjuju imaginarne ptičice, otkrivamo osećajnu sadržinu. Kolorističkom maštovitošću slikanu materiju pretvara u jedan svet bogat ritmom, a sama podatnost i svetlucavost materijala obezbeđuje predstavljenim komadima intimnu toplinu i fluidnu atmosferu. Njena osećanja su rafinirana i meka i izuzetno snažna u kolorističkoj ekspresiji.

Plošno prikazivanje i postavljanje zadatih elemenata u isti plan, ništa ne oduzima iluziji prostora. Onemogućavanje treće dimenzije sugeriše dekorativnost ali sugestivnost slika na svili, nameće osećaj monumentalnosti. Iako kadrovi koji se nižu, upućuju ka zatvaranju u okviru jedne scene, ipak ta slika posmatraču daje utisak prostora bez ograničenja. Opčinjena istovremeno prošlošću i sadašnjošću, monumentalni prizor izrasta kroz boju i crtež.

Iz prožimanja vizuelnog kontakta i duhovnih stremljenja, Olivera Milunović svoje radove postavlja u duhovno podneblje inspirisano istorijskim tokovima i neizbrisivim tragovima proteklih kultura. Ostaje dosledna svojoj ideji o beleženju trenutka ali onog trenutka koji je rezultat procesa nastajanja ne samo grada nego i same civilizacije. Ona to radi s ljubavlju i posvećenošću ispod čijih ruku će izroniti još mnogo čarobnih prizora iz okoline a koje naše oko nije stiglo da primeti.

Ljiljana Subotić