Doktorski umetnički projekat "Prizori između prirode i arhitekture" predstavlja opsežan rad koji se bazira na seriji crteža i grafika nastalih kao reakcija na aktuelna razmišljanja i doživljaje vezanih za vreme u kome su nastali, a koje karakterišu krajnosti u njihovim ekstenzijama i dehumanizacija čovečenstva. Ove pojave su prisutne u svim segmentima života, i ovaj rad je usmeren ka likovnom izrazu ravnoteže između čoveka i njegovog odnosa prema prirodi koji je u kritičnom disbalansu i samim tim uzrok mnogih poremećaja prisutnih u savremenom ljudskom društvu i okruženju koje ono stvara.

Harmonizacija odnosa prirode i arhitekture kao spoljašnjih manifestacija čovekovog okruženja, samim tim i prirode i čoveka koji, prema mojim zapažanjima, suviše dugo nisu u ravnoteži, osnovni je kocept prikazane serije grafika i crteža. Ljudska bića imaju prirodnu potrebu za elementima prirode u svom okruženju, a projektovanjem i gradnjom se ta potreba uvažavala i negovala sve do pojave funkcionalizma u arhitekturi. Taj trend je obeležio većinu 20. veka i u svojim varijetetima je prisutan i danas kao dominantan. Etologija ukazuje na činjenicu da su ljudski afiniteti prema prirodnim formama kao i geometrijskim podjednako prirodni, ali zbog ljudske težnje ka krajnostima preovladala je ova druga i potpuno potisnula prvu što je dovelo do kritične tačke neravnoteže koja ima ogroman uticaj na sve aspekte postojanja.

Disharmoniju prirodnih i geometrijskih formi, kao vizuelno orijentisano biće, opažam u svakodnevnom okruženju kojim dominira arhitektura savremene urbane sredine, zbog čega je upravo ona i glavni motiv na mojim radovima. Na tu disharmoniju želim da ukažem, kao i da kroz svoje radove likovnim izrazom prikažem svoju viziju sklada stvarajući prizore između prirode i arhitekture koji predstavljaju svojevrsnu simbiozu harmonične celine koju sačinjavaju elementi iz prirode (kao prirodni) i arhitekture (kao veštački stvoreni). Početnu inspiraciju sam pronašla u arhitekturi Fridriha Hundertvasera koja u sebi sadrži sve elemente harmonije sa prirodom i prirodnom sredinom i koju smatram savršenim uzorom u toj težnji. Ona mi je poslužila da na osnovu odabranih elemenata formiram svoje kadrove i slike kao samostalne skladne celine u kojima je koncentrisana suština mojih likovnih zamisli i doživljaja kroz odsustvo prave linije, apstraktniji izraz sa elementima zen estetike i harmoniju suprotnosti.

Smatram da je harmonija u svim aspektima ključ kvalitetne egzistencije, te sam i kroz svoj umetnički rad u konstantnom pohodu ka pomirenju krajnosti i postizanju zlatne sredine i otkrivanju istine.

Nadežda Markovski