Kada posmatramo ili, pre svega, govorimo o likovnom rukopisu i ikonografiji u oblasti umetničkih dela Georga Redžeka, ne samo novostvorenim već u ukupnom angažmanu, ne možemo, a da se ne zapitamo o samoj suštini bića čoveka. Na bilo kom planu: duhovnom, intelektualnom, konceptnom… Posebno religioznom i moralnom.

Njegova dela nisu samo ili tek uobičajena, visoko kvalitetna likovna predstava snažnog doživljaja sveta koji nas okružuje i koji možemo istorijski da artikulišemo, već nas podsećaju da treba da obratimo pažnju na mikro elemente sveukupne predstave života koje nam umetnik nudi na uvid. Upravo tim, mikro elementima, Georg Redžek želi da nam skrene pažnju na gubitak svesti o nama samima, o prepuštanju lagodnim opcijama savremene komunikacije i svega onog što ta ista, lagodna komunikacija donosi i nosi sa sobom.

Snažna i sugestivna ekspresivnost ovog slikarstva, potpuno suprotna autorovom ličnom pojavnošću, poziva na snažno, ozbiljno i duboko promišljanje. Njegova dela, iako znaju da budu vizuelno zavodljiva, ne traže uživanje u jednostavnosti prostog likovnog posmatranja već ozbiljan i odgovoran lični angažman.

Iako sam umetnik može u potpunosti da bude zadovoljan dostignutom likovnom i značenjskom vrednošću predstavljenih dela, a toga je i lično svestan, potrebno je, ne samo da obratimo pažnju na sve ono što nam poručuje, već i da učestvujemo u svemu tome. Odavno je poznato da umetnost i umetnik ne mogu da promene svet ali mogu da nam ukažu na dobro ili loše, a Georg Redžek, svojim delima i svojim opusom i, nadasve, izvanrednim likovnim jezikom to uporno i istrajno čini.

Davno je rečeno da je jedina i prava umetnost ona koja posmatrača nagoni na kontemplativnost tj. na opažanje uzvišene lepote u predstavljenom. Govoreći o delima Georga Redžeka, isto to opažanje je podignuto na viši nivo tj. na promovisanje provokativnog i pozitivnog buđenja pojedinačne i kolektivne svesti o sebi i okruženju.

Luka Salapura