 BEOGRAD. Umetnički prostor U10 predstavlja od 23. jula do 8. avgusta 2015. fotografije Marka Stojanovića (1982). Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu sa nagradom Art klinike za najperspektivnijeg studenta. Kao predstavnik AUNS boravio je u Lasalle-Sia College of the Arts, Singapur, kao i na Akademiji umetnosti Univerziteta Verakruz u Meksiku.
Fotografija danas, više nego ikad, beleži pun prodor u sve sfere društvenog života, unoseći radikalnu promenu u kolektivnim iskustvenostima sveta koji nas okružuje. Ubrzan tehnološki razvoj, brojne inovacije na polju digitalnih i telekomunikacionih uređaja opremljenih kamerama, kao i njihova sve masovnija upotreba učinili su fotografiju dominatnom kulturnom praksom i neizostavnim aspektom naših svakodnevnih aktivnosti.
Pojava društvenih mreža, naročito aplikacije Instagram, označiće možda i završnu fazu u demokratizaciji fotografskog medija, integrišući ga gotovo u potpunosti u svakodnevne vidove interpersonalnih i širih društvenih komunikacija i interakcija. Mogućnost da u svakom trenutku fotografišete, da snimak ponovite koliko god puta želite, a potom isti po sopstvenom nahođenju obradite i u sekundi podelite sa stotinama ili hiljadama drugih ljudi otvorila je novo, uzbudljivo poglavlje u dokumentarnoj fotografiji temeljno redefinišući njene vrednosti, implikacije i značaj.
Sada već nesaglediv broj privatnih fotografija koje se dnevno objavljuju i distribuiraju na socijalnim mrežama, postale su predmet ozbiljnih analiza i istraživanja poput projekta Phototrails sprovedenog na studiji trinaest svetskih metropola i iniciranog sa ciljem da se ispita na koji način različite i cirkulišuće vizuelne informacije (u ovom slučaju 2, 3 miliona Instagram fotografija) mogu da sažmu i predoče kompleksnu sliku dinamika, struktura, inteziteta događaja kao i društvenih i kulturnih specifičnosti određene urbane sredine.
Izložba Marka Stojanovića "Grad. Bilo koji" u fokusu upravo ima današnji, drastično izmenjen doživljaj sveta, svakodnevnog života gradskih prostora i njihovih vizuelnih reprezentacija. Serija fotografija nastalih u Beogradu i na putovanjima uvezuju autorove jedinstvene prizore u priču, ne samo o konstantno transformišućem karakteru urbanog već i o njegovim identitetskim prepoznavanjima i čitanjima u beskraju mogućih individualnih/ličnih percepcija i utisaka.
Snimljene usputno, najčešće kamerom mobilnog telefona i prvenstveno namenjene virtuelnoj sferi, Markove neposredne vizuelne refleksije mapiraju i otkrivaju grad kao mesto permanentne nepredvidivosti uodnošavanja prošlosti i sadašnjosti, veza i intersekcija mnoštva (ne)vidljivih slojeva i tragova naših dnevnih egzistiranja, kretanja, komunikacija, razmena, rutina i navika. Autor ih pronicljivo zapaža i beleži u detaljima, fragmentima, oblicima, perspektivama, u spontanim spojevima prirode i arhitekture, u krajnje običnim, a opet začudnim odvijanjima urbane svakidašnjice. Prevedene ovaj put u štampani medij i izmeštene u drugačiji prezentacijski okvir, Stojanovićeve fotografije još jednom ističu snagu i posebnost autorove vizure gradskih pejzaža i narativa, reflektujući svu kompleksnost čulnih impresija i relacija koje danas uspostavljamo sa realnošću i fizičkim svetom. |
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano društvo tipka po ekranima u beskonačnim trakama slika i informacija? Koliko se skrivenih vrednosti nalazi u hodnicima nedovoljno iščitanih…
Knjiga "Prolazim kroz zidove" u izdanju Samizdata B92 predstavlja jedinstveno životno iskustvo jedne od najpoznatijih svetskih umetnica Marine Abramović. "Iskusila sam apsolutnu slobodu, osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno…
Pisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
