Fotografija danas, više nego ikad, beleži pun prodor u sve sfere društvenog života, unoseći radikalnu promenu u kolektivnim iskustvenostima sveta koji nas okružuje. Ubrzan tehnološki razvoj, brojne inovacije na polju digitalnih i telekomunikacionih uređaja opremljenih kamerama, kao i njihova sve masovnija upotreba učinili su fotografiju dominatnom kulturnom praksom i neizostavnim aspektom naših svakodnevnih aktivnosti.

Pojava društvenih mreža, naročito aplikacije Instagram, označiće možda i završnu fazu u demokratizaciji fotografskog medija, integrišući ga gotovo u potpunosti u svakodnevne vidove interpersonalnih i širih društvenih komunikacija i interakcija. Mogućnost da u svakom trenutku fotografišete, da snimak ponovite koliko god puta želite, a potom isti po sopstvenom nahođenju obradite i u sekundi podelite sa stotinama ili hiljadama drugih ljudi otvorila je novo, uzbudljivo poglavlje u dokumentarnoj fotografiji temeljno redefinišući njene vrednosti, implikacije i značaj.

Sada već nesaglediv broj privatnih fotografija koje se dnevno objavljuju i distribuiraju na socijalnim mrežama, postale su predmet ozbiljnih analiza i istraživanja poput projekta Phototrails sprovedenog na studiji trinaest svetskih metropola i iniciranog sa ciljem da se ispita na koji način različite i cirkulišuće vizuelne informacije (u ovom slučaju 2, 3 miliona Instagram fotografija) mogu da sažmu i predoče kompleksnu sliku dinamika, struktura, inteziteta događaja kao i društvenih i kulturnih specifičnosti određene urbane sredine.

Izložba Marka Stojanovića "Grad. Bilo koji" u fokusu upravo ima današnji, drastično izmenjen doživljaj sveta, svakodnevnog života gradskih prostora i njihovih vizuelnih reprezentacija. Serija fotografija nastalih u Beogradu i na putovanjima uvezuju autorove jedinstvene prizore u priču, ne samo o konstantno transformišućem karakteru urbanog već i o njegovim identitetskim prepoznavanjima i čitanjima u beskraju mogućih individualnih/ličnih percepcija i utisaka.

Snimljene usputno, najčešće kamerom mobilnog telefona i prvenstveno namenjene virtuelnoj sferi, Markove neposredne vizuelne refleksije mapiraju i otkrivaju grad kao mesto permanentne nepredvidivosti uodnošavanja prošlosti i sadašnjosti, veza i intersekcija mnoštva (ne)vidljivih slojeva i tragova naših dnevnih egzistiranja, kretanja, komunikacija, razmena, rutina i navika. Autor ih pronicljivo zapaža i beleži u detaljima, fragmentima, oblicima, perspektivama, u spontanim spojevima prirode i arhitekture, u krajnje običnim, a opet začudnim odvijanjima urbane svakidašnjice. Prevedene ovaj put u štampani medij i izmeštene u drugačiji prezentacijski okvir, Stojanovićeve fotografije još jednom ističu snagu i posebnost autorove vizure gradskih pejzaža i narativa, reflektujući svu kompleksnost čulnih impresija i relacija koje danas uspostavljamo sa realnošću i fizičkim svetom.