Radovi Jovane Petković nas vraćaju na, uglavnom zaboravljeni jezik moderne skulpture. Danas, retko, na jednom mestu srećemo preciznu ideju, izraženu likovnost i vrhunsku obradu materijala. Ukoliko ne znamo da je odrasla u umetničkom ateljeu, i da je svakodnevno u jednoj vajarskoj radionici, teško bismo njene skulpture povezali sa generacijom koju predstavlja.

Zavidna likovna igra posledica je želje i potrebe da se unutar kamenih monolitnih blokova pronađe oblik približan otisku svog bića. Na nekim skulpturama, to je doslovno preslikavanje Roršahovih mrlja, negde je to prostor opisan pokretima i igrom tela, a negde jednostavno uobličavanje ideja... Kameni monoliti retko ostaju kompaktni, uglavnom su načeti preciznim rezovima, čime se naglašava forma. Ma koliko materijal bio hladan, bojom, strukturom i oblikom on ne guši pulsiranje praznine. Likovna igra nastaje u sinergiji geometrijskih okvira i unutar njih razigranih šupljina.

Snaga ovih skulptura je u demonstriranju bazične definicije vajarstva – kako praznina gradi prostor, ili, rečnikom psihoanalize – kako je onaj ko nam nedostaje najviše prisutan. Ona se postiže neumornim traganjem, promišljanjem i seciranjem kako kamena tako i sopstvenog bića.

prof. Nemanja Panić