Mirjana Blagojev

Tema ovogodišnjih Dunavskih dijaloga "Umetnost u doba (ne)emotivnosti" dozvoljava da se kroz umetnost sagleda kakvo je društvo u kom živimo, da li u njemu ima mesta za emocije i empatiju, koliko takva situacija (ne)pogoduje umetničkoj produkciji, šta nju pokreće i šta ona pokreće. Ubrzani razvoj i neminovne promene su realnost savremenog društva, a emocije nam pomažu u prilagođavanju novonastalim situacijama  i manevrisanju prilikom izbegavanja mogućih kriza. Emocije su reakcije na neki događaj ili promenu i one nas takođe pokreću na akciju. Kao produkt određenih emocija ili sa ciljem da se izazovu određene emocije proteklih vekova je nastajala umetnost, dok savremena umetnost ima potrebu da pre impulsivnog reagovanja promisli, ona često više nije neposredna i emotivno obojena nego analitična. Kao takva uvodi neravnotežu u savremenom društvu ali istovremeno  nagoveštava drugačije odnose, predlaže drugačije modele ili konstatuje probleme/stanja i pokreće komunikaciju.

Umetnička scena na teritoriji Vojvodine je izuzetno raznovrsna, bogata i energična. Za njeno predstavljanje u okviru Dunavskih dijaloga odabrani su umetnici pripadnici jedne generacije koji imaju različite izlagačke stragije, znanja i koncepte, a koji igrom slučaja trenutno rade na geografskoj teritoriji Vojvodine, tu žive ili su tu rođeni. Bitno je da je njihova umetnost lišena geografskog određenja, izrasta iz fiksiranih lokacija ali postaje globalna. Stoga se ne može reći da vojvođanska umetnost ima neku specifičnost u odnosu na srpsku ili svetsku umetnost.

Odabrani umetnici, kao izuzetno senzibilna bića upijaju sve promene i pomeranja koja se oko njih dešavaju. Identifikuju skup sila koje oblikuju savremeno društvo, a posmatrača teraju da zamisli i po mogućstvu primeni bolje načine življenja u njemu. Njihov zajednički interes da prikažu stanje stvari i da nas pokrenu prevazilazi razlike koje su očigledne po pitanju njihovog stila i medija izražavanja.

Slavica Popov