Izložba sadrži slike nastale 2014. i 2015. godine, na kojima umetnik, posle tačno četiri decenije od završetka studija, objedinjujući svoja dosadašnja iskustva, obrađuje istu temu stavljajući je u različite kontekste gradeći novi savremeni pristup svog promišljanja.

U ovoj fazi Stašević se donekle ograničava na motive iz ruralne sredine, kojim pristupa bez folklorne osnove, ali se i nadovezuje na prethodne cikluse u kojima je stvarao "imaginarne muzeje" i zadržava fragmentarnost i citatnost, postmodernističke osobine koje su ga ranije odlikovale. Mogu se primetiti reference na Pikasa i Miroa, ali i na tipične postupke naivne umetnosti. Predstavom seoske kuće, konstantom ovih radova, počinje Staševićevo traganje za izgubljenim vremenom.