Istraživanja Dragana Vojvodića kreću se u proširenom polju umetnosti u kome ukrštajući performans, umetničku akciju, print, fotografiju, video, objekte i instalaciju in situ u prirodi i urbanim sredinama gradi svoju multimedijalnu umetničku praksu. Prisutan na likovnoj sceni od sredine turbulentnih devedesetih godina, izgradio je specifičan likovni rukopis osoben po katarzičnoj, ekspresivnoj i sugestivnoj energiji.

Uprkos tadašnjoj dominantnoj političkoj i kulturnoj izolaciji on učestvuje u brojnim internacionalnim projektima u inostranstvu. Osnažen novim idejnim koncepcijama i kreativnim iskustvom on ispituje i istražuje fluidnost i granice medija. U projektu "Crna rupa" autor fokusira fenomen stvari koje nestaju (kolekcioniranje gramafonskih ploča) i implicira brisanje memorijskog koda. U svojoj intenzivnoj umetničkoj praksi, Vojvodić pokušava simbolično da akcentuje/pozicionira/izdvaji fenomene savremenog doba i iniciranjem interkulturalnog dijaloga o identitetu, slobodi, sećanju, on traga za umetničkom Utopijom.

"Kroz vizuelni, autobiografski diskurs i reinterpretaciju lične mitologije njegovi radovi objedinjeni nazivom Bez zvuka, problematizuju fenomene individualnog i kolektivnog identiteta, sećanja, protoka vremena. Kako memorisane slike naše prošlosti transformisati u sadašnje vreme, razumeti njihovo značenje i poruke koje nam šalju? Umetnik kroz sopstveno subjektivno iskustvo govori o univerzalnim ljudskim vrednostima, podstičući našu memoriju, a potiskujući sklonost  ka zaboravu. Iako realizovani u različitim medijima (instalacije i fotografije), jedinstvo navedenih radova se iščitava na metaforičnom nivou kroz njihovo značenje i poruku. Takođe elemenat koji ih povezuje je forma kruga, simbola smene i kretanja." (iz teksta Svetlane Mladenov)