CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 02
Digital Art 05
Digital Art 03
Noć muzeja 2011
Digatal Art 01
Terra 17
Terra 26

Sponzor rubrike
Dobro Marić Mare - Slike Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Platoneum) predstavlja od 12. do 30. novembra 2015. slike Dobra Marića (1964, Jajce). Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića. Pored slikarstva bavi se crtežom i grafikom. Slike su rađene kombinovanom tehnikom na platnu, formata 200 x 105 cm. Dobitnik je nagrade 5. Bijenala crteža (Dom kulture, Studentski grad, Beograd).Image

Image

Dobro Marić svoje slikarstvo razvija tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta još od vremena prekretnice dve poslednje decenije XX veka. Od tada, tokom tih kardinalnih devedesetih godina, ovaj umetnik je konstantno tražio i iznalazio "adekvatan" iskaz odgovarajući na specifičnu atmosferu epohalne krize – ne kao sledbenik glavnog toka umetničkih aktuelnosti, nego kao tihi i pouzdan svedok vremena. U slikarskom smislu večito je težio ostvarenju ideala autentične pikturalne strukture. Stoga su sadržaj, anegdota, interpetacija viđenog – uvek bili drugorazrednog značaja. Čak ni njegove figuracijske predstave iz pomenutih devedesetih nisu direktno reprodukovale ili interpretirale stvarnost. Marić je, težeći autentičnoj slici, iznalazio i beležio traumatični senzibilitet "slika žalosnih doživljaja" tog doba.  U takvim okolnostima ovaj umetnik je večito nastojao da ostvari zasebno likovno delo. Svojevremeno, studiranjem na novosadskoj Akademiji umetnosti je sebi obezbedio solidne predispozicije, te je mogao da u svim medijima kojima se bavio i izražavao uspostavi primarnu strukturu: njegov crtež je zasnovan na dominaciji linije; grafika na poštovanju kompleksnih tehničko-tehnoloških zasebnosti, slikarstvo na sintezi likovno-pikturalnih elemenata (linija, boja, materija). Porivi iz svakodnevlja nametali su poneku tematsku opredeljenost te su slikarski ciklusi i izložbe imali "upućujuće" naslove, poput "Otvaranje petog pečata", "Ptice" i slično. No, uvek se radilo o metaforičkim polazištima, o simbolici kojom se tumačila rigidnost stvarnosti, te je Dobro Marić sve svoje teme obrazložio autentičnim likovnim jezikom: polazeći od stvarnosti sveta on je dospevao do autentičnog - sveta slike.

I povodom ovih svojih najnovijih slika, sada već potpumno apstraktnih, slikar govori kao o razrađenom motivskom kompleksu "ptica". Iako u izvornom obliku i fenomenološkom smislu na njegovim ostvarenjima nema ni jedne naslikane ptice, ovde postoji titrava ideja leta, nadletanja, pa čak i pogleda odozgo… Taj ceo ciklus ciklus slikan u periodu od 2011. godine do danas je, kao i sve inovativne pojave u Marićevom slikarstvu, formiran postupno, logičnim i skladnim preoblikovanjem predhodnoih rešenja. Od asocijativne apstrakcije Dobro Marić je dospeo do autentičnog apstrakcijskog slikarstva. Potencirajući važnost i dejstvenu snagu linije i poteza, boje i kolorita, "pretvarajući" boju u slojevito građenu materiju, dospeo je do slike čiji je sadržaj  formiran likovnim elemenatima. Takva slika više ništa ne predstavlja - do sebe samu. Slikar je poput svojevrsnog "specijaliste u svojoj struci" uspeo da ostvari zasebnu pikturalnu strukturu, da uspostavi poseban likovni organizam, da ostvari sliku-biće koja funkcioniše zahvaljujući krvotoku boje i nervaturi linija. Tako je slikar Marić dosegnuo autentična načela modernizma – stvorivši na platnu novu, nezavisnu i jedinstvenu stvarnost slike. Ta stvarnost podrazumeva i jasno definisan koncept u kojem zadatak slikara nije da na svom platnu ostvari iluzionističku predstavu i izgled određenih prizora. Jedan od najznačajnijih modernističkih teoretičara Klement Grinberg je zagovarao "čišćenja" slike/slikarstva i izbegavanja bilo kakvih priziva slike sveta – jer, slikarstvo poseduje ekskluzivnu osobenost koju ne poseduje ni jedna druga umetnost. To je površina, ravnina, ploha. Iako je u teorijski diskurs uvedena tokom šezdesetih godina proteklog veka Grinbergova teza, iako prilično radikalna, ostala je važeća sve do naših dana. Komentar tog stava dao je Denegri, po kojem "Ideal autonomije umetnosti Grinberg vidi u tome da svaka umetnička disciplina – a on će to pre svega zahtevati za slikarstvo – izgradi i dosledno poštuje svoja i s drugim disciplinama nezamenljiva izražajna sredstva i postupke označavanja", a Filiberto Mena potom razrađuje posledice, jer: "umetnost ima pravo na zasebnost ne da bi se izdvojila, nego da bi svojim modelom bila primer drugim znanjima i drugim praksama".

U ovim slikama Dobra Marića više nema interpretiranja stvarnosti, sve je svedeno na osnovne likovne elemente, na bojene površine. Osnovna karakteristika tog novog ciklusa jeste – nepatvorena sloboda slikanja. U slikama koje su nastale posle 2011-te godine Marić reafirmiše postupak akcionog slikarstva i uspostavlja koncept apstraktnog ekspresionizma kao personalnog odgovora izazovima savremenog sveta i umetnosti. Umetnik jednostavno "priznaje" da mu u potpunosti odgovara stvaralačka "formula" velikog Džekosna Poloka i njegovo umetničko ponašanje, slikarska akcija, spontana gestualnost, uspostavljanje slobodnog protoka boje, te specifično "polokovsko" razlivanje, curenje i taloženja boje… Primenjujući takav postupak Dobro Marić se činom slikanja i samom slikom, približava prirodnim stanjima i fenomenima. Na taj način ovaj umetnik najdirektnije i najefektnije iskazuje sopstvenu prirodu, vlastiti ljudski i umetnički karakter, razotkriva stanje sopstvene svesti i ispoljava snažnu ekspresiju. Istovremeno, on ovim ciklusom potvrđuje da je umetnik u zrelom dobu, da je rukovođen sasvim serioznim umetničkim razlozima, da je slikar koji s(a)vesno i kontemplativno promišlja svet i vreme u kome živi i stvara, da je autentični umetnički protagonist našeg doba.

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Kafe-Galerija "Izba" predstavlja 13. oktobra 2017, sa početkom u 19. časova,...
POREČ. Galerija Zuccato predstavlja od 6. do 29. jula 2017. slike Radomira Damnjanovića Damnjana....
NIŠ. Otvaranje Likovne kolonije Sićevo 2017. zakazano je za petak 1. septembar 2017. u...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 3 - 26. oktobar 2014.
Izložba pod...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jul - avgust 2006.
Autorka u svom...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 19. decembar 2011 - 7. januar 2012.
Izložba ima svoj...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 22. septembar - 31. oktobar 2008.
Osnovni...
Muzej savremene umetnosti, Novi Sad. Januar - februar 2007.
S obzirom na to da se...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Maj - jun 2004.
Ova...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Naslutivši, u jednom...
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja (Srbija), Igor Antić (Francuska), Varol Topač (Turska), Gražina Simala Volinska (Poljska), Yuko Hihara (Japan). Simpozijum skulpture "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od…
Knjige i časopisi
  • ImageAutori istraživanja i publikacije su mr Dragana Martinović, istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, ma Dimitrije Tadić, savetnik za vizuelne umetnosti i multimedije Ministarstva kulture i informisanja i Nina Mihaljinac, doktorantkinja na grupi za Teoriju…
Intervjui
  • ImageOd šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom