Na prilično dosledan način uz blage promene a bez dramatičnih preokreta Katarina Radojlović je usled životnih okolnosti tek nešto duže od dvadeset godina, razvijala svoj umetnički opus. Kombinujući tehnike, materijale i medije odnegovala je individualni umetnički izraz jedinstvene motivsko-tematske i likovno-vizuelne provincijencije. Njeni veliki ciklusi (Moje privatno podzemlje, Obluci, Maske, Kaputi, Mesečeve priče, Senke i snovi...) metaforično su svedočenje o esencijalnim često duboko skrivenim emocijama koje su koliko lične toliko i opšte ljudske odnosno civilizacijske. Za izražavanje svojih misaono-emotivnih stavova kreirala je adekvatan likovni izraz negujući poseban tip figurativnosti, osnovnih formi, bez anatomskih detalja, sa svođenjem figure na iskonski – arhetipski oblik. Ovakav pristup dao je njenim delima specifičan vid vitalizma, draž neposrednosti dečijeg crteža i utisak krajnje spontanosti gotovo "igre" u nastajanju.

Dela Katarine Radojlović bilo da su koloristički raskošna (raniji ciklusi) ili stišana (poslednja dva ciklusa), bogate reljefne fakture ili dvodimenzionalne ornamentisanosti sadrže moć magične upečatljivosti, trajno ostajući u memoriji posmatrača. Kao umetnik izrazite autentičnosti i samosvojnosti Katarina Radojlović će uvek zauzimati posebno mesto na našoj likovnoj sceni.

Autor monografije o stvaralaštvu Katarine Radojlović, koja je u pripremi, je istoričar umetnosti dr. Srđan Marković.