CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Srecna Nova godina

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i izabrane arhive Art magazina

Noć muzeja 2007
Digital Art 02
Dunavski dijalozi 05
Noć muzeja 2008
Terra 18
Terra 25
Noć muzeja 2014

Sponzor rubrike
100 godina umetničkog pokreta dada Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageUmetnički pokret dada, pokrenut pre 100 godina u Cirihu, biće proslavljan 2016. godine brojnim programima u tom švajcarskom gradu. Nastanak dade vezan je za legendarni Kabare Volter, koji je povodom jubileja najavio 165 tematskih događaja - svaki posvećen po jednom umetniku tog pokreta. I ostatak Ciriha pridružuje se brojnim festivalskim događajima, performansima i izložbama proslavi dade, pokreta koji je ismevao i buržoaziju, odgovornu za rat, i građanski ukus, tradiciju i samu umetnost u kojoj su vladali "harmonija i lepota".ImageImage

Image
Kabare Volter

Jubilej dade biće obeležen, između ostalog, i izložbom "Dadaglobe Reconstructed" u Kunsthausu u Cirihu, koja će od 5. februara do 1. maja 2016. predstaviti više od 200 radova i tekstova koje su Tristanu Cari (Tzara) slali umetnici iz cele Evrope. Taj epohalni, dosad neobjavljeni projekat konačno je realizovan povodom jubileja dade.

Nakon dugogodišnjeg istraživanja, radovi koji su bili širom sveta ponovo su okupljeni radi izložbe koja obuhvata i autoportrete, fotomontaže i kolaže, crteže, dizajn za knjige, poeme i eseje, kao i rukopise i istorijske dokumente. "Dadaglobe" sadrži radove Hansa Arpa, Andrea Bretona, Maksa Ernsta (Max), Hane Hoh (Hannah Hoch), Sofi Tojber-Arp (Sophie Taeuber-Arp) i još tridesetak umetnika, predstavljajući, kako su naveli organizatori, impresivno istraživanje umetničke raznolikosti, društveno-političke relevantnosti i istorijsko-umetničkog uticaja dade, koje će od juna gostovati i u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

I evropsko bijenale Manifesta, čije će 11. izdanje biti održano od 11. juna do 18. septembra 2016. u Cirihu, biće posvećeno stogodišnjici dade projektom "Šta ljudi rade za pare: Neki zajednički poduhvati" (What People Do For Money: Some Joint Ventures). Na to pitanje, prema zamisli kustosa Manifeste 11 Kristijana Jankovskog (Christian Jankowski), video i konceptualnog umetnika iz Berlina, umetnici će odgovoriti video radovima koji će biti prikazani na plutajućoj bini na Ciriškom jezeru, specijalno konstruisanoj tim povodom.

Švajcarski Nacionalni muzej najavio je od 5. februara 2016. izložbu "Dada Universal" koja će sadržati ne samo umetničke i literarne radove dadaista, već će istražiti i globalni uticaj koji je taj pokret ostvario do današnjih dana. Centralni eksponat izložbe je legendarni pisoar "Fontana" Marsela Dišana (Marcel Duchamp).

Od 3. do 26. juna 2016. biće održan i Ciriški festival koji obuhvata pozorišnu, likovnu i muzičku umetnost, a u godini jubileja dade predstaviće raznovrstan program pod radnim nazivom "Između ludila i besmisla".

Jedan od glavnih događaja u okviru tog festivala biće izložba Fransisa Pikabije (Francis Picabia) u Kunsthausu od 3. juna do 25. septembra 2016.

Jubileju se pridružuje i galerija Talberg koja, u saradnji sa Kolekcijom Marinka Sudca i Institutom za istraživanje avangarde, organizuje od 4. februara do 11. marta 2016. izložbu "Neo dada – Gorgona / Apsurdna sloboda", čiji je kustos istoričar umetnosti Ješa Denegri iz Beograda.

Josip Vaništa, Julije Knifer, Marijan Jevšovar i Đuro Seder, vajar Ivan Kožarić, arhitekta koji se bavio slikarstvom i fotografijom Miljenko Horvat, te likovni kritičari i istoričari umetnosti Radoslav Putar, Matko Meštrović i Dimitrije Bašičević Mangelos, kao i neformalni članovi i prijatelji Ivo Gattin i Eugen Feller.

Izložba u galeriji Talberg osmišljena je kao retrospektiva Gorgone, uticajne umetničke grupe čije su aktivnosti zasnovane na nasleđu dadaizma. Kao i nedavno u zagrebačkom MSU, izložba u Cirihu obuhvata radove, arhivske fotografije i drugu dokumentaciju, kao i korespondenciju članova Gorgone kako međusobno, tako i sa drugim renomiranim imenima umetničke scene vremena u kojem je Gorgona delovala uporedo sa ostalim uticajnim pokretima evropske posleratne umetničke scene, nastalim na bogatom nasleđu avangarde i pokreta kao što je dada.

Centralno mesto proslave jubileja dade je legendarni Kabare Volter, koji je pripremio 165-dnevni program posvećen svim umetnicima tog pokreta.

Uz stalnu postavku (Dada in Nuce), posetioci će od 5. februara do 18. jula imati priliku da prisustvuju i brojnim edukativnim i drugim specijalnim programima. Između ostalog, "Dadalogija" će istpitati istorijsko i naučno znanje o dadi, a "Akademija" će biti fokusirana na "velike mislioce" današnje filozofije i nauke koji su pozvani da doprinesu programu za stolom sa pićem i hranom. Programski segment "Art" posvećen je umetnicima iz sveta koji su povezani sa dadom, a kao kulminacija je najavljen specijalni program po ugledu na nekadašnje svete katoličke mise pri čemu će blagoslov dobiti Lejdi Gaga.

Kabare Volter smatra se rodnim mestom dade, a otvorili su ga 5. februara 1916. godine Hugo Bal (Ball) i njegova buduća supruga Emi Henings (Emmy Hennings). Ubrzo je postao popularno mesto sastajanja mnogih umetnika i intelektualaca, koji su se posle Prvog svetskog rata, kada je bilo malo mesta za umetnost u Evropi, našli u neutralnoj Švajcarskoj i Cirihu, epicentru tadašnje evropske avangarde.

Umetnički i književni pokret dada ne može se svesti na jednu formu izražavanja, zbog čega ga je gotovo nemoguće i definisati, ali se uopšteno smatra antiburžoaskim i anarhičnim. Hugo Bal je označio dadu kao "novu umetničku formu".

O poreklu imena dada ima više legendi i navoda iz različitih izvora, a jedna od popularnih teorija je da je odabrano slučajnim prelistavanjem nemačko-francuskog rečnika (francuska reč za dečjeg konjića koji se ljulja). Prema drugim verzijama, dada potiče od ruske reči "da", a ima i mišljenja da potiče od reklame za sapun koji je za logo imao konjića na ljuljanje.

U svakom slučaju, Tristan Cara, Marsel Janko, Hans Arp, Hugo Bal, Hans Rihter, Rihard Hilsenbek... pronašli su za novi pokret ime bez ikakvog posebnog značenja i smisla. U potrazi za umetničkom formom koja će isceliti i osloboditi ljude od ludila tog vremena, dok je rat besneo u ostatku Evrope, dadaisti su u Cirihu eksperimentisali različitim stilovima i sredstvima izražavanja – besmislom, humorom i ironijom, protestujući protiv zločina i brutalnosti rata.

Osnivači dade bili su iz različitih zemalja – Nemačke, Rumunije, Francuske… Samo je Sofi Tojber-Arp bila iz Švajcarske. Ideje dade u SAD razvili su Marsel Dišan, Fransis Pikabija i Man Rej. Rihard Hilsenbek preneo je dadine metode u Berlin, gde je jednim manifestom iz 1920. godine predloženo čak "stvaranje međunarodnog udruženja stvaralaca i intelektualaca celog sveta na osnovu radikalnog komunizma".

U Nemačkoj se dada raširila i u drugim gradovima – u Kelnu su je pokrenuli i razvili Maks Ernst i Hans Arp, u Hanoveru Kurt Šviters.

Tristan Cara je u Parizu okupio posle rata veći broj mladih pesnika kojima se kasnije pridružio i Dišan.

Do 1921. godine već je izašao niz dadaističkih manifesta, časopisa i brošura, u kojima je detaljno razrađena rušilačka strategija, koja je afirmisala novu svest koja sa ironijom i cinizmom pretvara slobodu u anarhiju, logiku u nihilizam, smisao u apsurd… Cilj je bio da se poruše konvencije i ukine razlika između umetnosti i života. Kako je svojevremeno rekao Cara: "Treba obaviti jedan veliki rušilački, negativan posao: pomesti, očistiti". U Ciriškom manifestu iz 1918. godine stoji da "umetnost mora da bude operisana".

Dve godine kasnije na jednoj paroli koju su nosili u Berlinu Georg Gros i Džon Hartfild pisalo je: "Umetnost je mrtva".

Izvor: SEEcult

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Osmo izdanje Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi održaće se od 8. do 30....
BEOGRAD. Nakon odlaganja zbog epidemije, galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti, u prostoru Salon 77, predstavlja od 22. ...
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
Budimo odgovorni
covid-19
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
IK Prometej preporučuje
Vitold Gombrovic - Kosmos
Vitold Gombrovič
Kosmos
 
Intervju
Ako želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageThe Galerie St. Etienne, Njujork (SAD). Januar - mart 2006.
    Iako je Ilija stvarao u vreme procvata tzv. naivne umetnosti i vrlo dugo je predstavljan kao naivni umetnik, stručna javnost ga je ocenila kao pojavu koja…
Knjige i časopisi
  • Image"Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje…
Intervjui
  • ImageKaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji se mire gotovo sa svim što im se nasuče u život. Ali, uvek se nađu neki pripadnici u…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom