CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 04
Digital Art 05
Terra 18
Terra 17
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2007
Digital Art 08

100 godina umetničkog pokreta dada Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageUmetnički pokret dada, pokrenut pre 100 godina u Cirihu, biće proslavljan 2016. godine brojnim programima u tom švajcarskom gradu. Nastanak dade vezan je za legendarni Kabare Volter, koji je povodom jubileja najavio 165 tematskih događaja - svaki posvećen po jednom umetniku tog pokreta. I ostatak Ciriha pridružuje se brojnim festivalskim događajima, performansima i izložbama proslavi dade, pokreta koji je ismevao i buržoaziju, odgovornu za rat, i građanski ukus, tradiciju i samu umetnost u kojoj su vladali "harmonija i lepota".ImageImage

Image
Kabare Volter

Jubilej dade biće obeležen, između ostalog, i izložbom "Dadaglobe Reconstructed" u Kunsthausu u Cirihu, koja će od 5. februara do 1. maja 2016. predstaviti više od 200 radova i tekstova koje su Tristanu Cari (Tzara) slali umetnici iz cele Evrope. Taj epohalni, dosad neobjavljeni projekat konačno je realizovan povodom jubileja dade.

Nakon dugogodišnjeg istraživanja, radovi koji su bili širom sveta ponovo su okupljeni radi izložbe koja obuhvata i autoportrete, fotomontaže i kolaže, crteže, dizajn za knjige, poeme i eseje, kao i rukopise i istorijske dokumente. "Dadaglobe" sadrži radove Hansa Arpa, Andrea Bretona, Maksa Ernsta (Max), Hane Hoh (Hannah Hoch), Sofi Tojber-Arp (Sophie Taeuber-Arp) i još tridesetak umetnika, predstavljajući, kako su naveli organizatori, impresivno istraživanje umetničke raznolikosti, društveno-političke relevantnosti i istorijsko-umetničkog uticaja dade, koje će od juna gostovati i u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

I evropsko bijenale Manifesta, čije će 11. izdanje biti održano od 11. juna do 18. septembra 2016. u Cirihu, biće posvećeno stogodišnjici dade projektom "Šta ljudi rade za pare: Neki zajednički poduhvati" (What People Do For Money: Some Joint Ventures). Na to pitanje, prema zamisli kustosa Manifeste 11 Kristijana Jankovskog (Christian Jankowski), video i konceptualnog umetnika iz Berlina, umetnici će odgovoriti video radovima koji će biti prikazani na plutajućoj bini na Ciriškom jezeru, specijalno konstruisanoj tim povodom.

Švajcarski Nacionalni muzej najavio je od 5. februara 2016. izložbu "Dada Universal" koja će sadržati ne samo umetničke i literarne radove dadaista, već će istražiti i globalni uticaj koji je taj pokret ostvario do današnjih dana. Centralni eksponat izložbe je legendarni pisoar "Fontana" Marsela Dišana (Marcel Duchamp).

Od 3. do 26. juna 2016. biće održan i Ciriški festival koji obuhvata pozorišnu, likovnu i muzičku umetnost, a u godini jubileja dade predstaviće raznovrstan program pod radnim nazivom "Između ludila i besmisla".

Jedan od glavnih događaja u okviru tog festivala biće izložba Fransisa Pikabije (Francis Picabia) u Kunsthausu od 3. juna do 25. septembra 2016.

Jubileju se pridružuje i galerija Talberg koja, u saradnji sa Kolekcijom Marinka Sudca i Institutom za istraživanje avangarde, organizuje od 4. februara do 11. marta 2016. izložbu "Neo dada – Gorgona / Apsurdna sloboda", čiji je kustos istoričar umetnosti Ješa Denegri iz Beograda.

Josip Vaništa, Julije Knifer, Marijan Jevšovar i Đuro Seder, vajar Ivan Kožarić, arhitekta koji se bavio slikarstvom i fotografijom Miljenko Horvat, te likovni kritičari i istoričari umetnosti Radoslav Putar, Matko Meštrović i Dimitrije Bašičević Mangelos, kao i neformalni članovi i prijatelji Ivo Gattin i Eugen Feller.

Izložba u galeriji Talberg osmišljena je kao retrospektiva Gorgone, uticajne umetničke grupe čije su aktivnosti zasnovane na nasleđu dadaizma. Kao i nedavno u zagrebačkom MSU, izložba u Cirihu obuhvata radove, arhivske fotografije i drugu dokumentaciju, kao i korespondenciju članova Gorgone kako međusobno, tako i sa drugim renomiranim imenima umetničke scene vremena u kojem je Gorgona delovala uporedo sa ostalim uticajnim pokretima evropske posleratne umetničke scene, nastalim na bogatom nasleđu avangarde i pokreta kao što je dada.

Centralno mesto proslave jubileja dade je legendarni Kabare Volter, koji je pripremio 165-dnevni program posvećen svim umetnicima tog pokreta.

Uz stalnu postavku (Dada in Nuce), posetioci će od 5. februara do 18. jula imati priliku da prisustvuju i brojnim edukativnim i drugim specijalnim programima. Između ostalog, "Dadalogija" će istpitati istorijsko i naučno znanje o dadi, a "Akademija" će biti fokusirana na "velike mislioce" današnje filozofije i nauke koji su pozvani da doprinesu programu za stolom sa pićem i hranom. Programski segment "Art" posvećen je umetnicima iz sveta koji su povezani sa dadom, a kao kulminacija je najavljen specijalni program po ugledu na nekadašnje svete katoličke mise pri čemu će blagoslov dobiti Lejdi Gaga.

Kabare Volter smatra se rodnim mestom dade, a otvorili su ga 5. februara 1916. godine Hugo Bal (Ball) i njegova buduća supruga Emi Henings (Emmy Hennings). Ubrzo je postao popularno mesto sastajanja mnogih umetnika i intelektualaca, koji su se posle Prvog svetskog rata, kada je bilo malo mesta za umetnost u Evropi, našli u neutralnoj Švajcarskoj i Cirihu, epicentru tadašnje evropske avangarde.

Umetnički i književni pokret dada ne može se svesti na jednu formu izražavanja, zbog čega ga je gotovo nemoguće i definisati, ali se uopšteno smatra antiburžoaskim i anarhičnim. Hugo Bal je označio dadu kao "novu umetničku formu".

O poreklu imena dada ima više legendi i navoda iz različitih izvora, a jedna od popularnih teorija je da je odabrano slučajnim prelistavanjem nemačko-francuskog rečnika (francuska reč za dečjeg konjića koji se ljulja). Prema drugim verzijama, dada potiče od ruske reči "da", a ima i mišljenja da potiče od reklame za sapun koji je za logo imao konjića na ljuljanje.

U svakom slučaju, Tristan Cara, Marsel Janko, Hans Arp, Hugo Bal, Hans Rihter, Rihard Hilsenbek... pronašli su za novi pokret ime bez ikakvog posebnog značenja i smisla. U potrazi za umetničkom formom koja će isceliti i osloboditi ljude od ludila tog vremena, dok je rat besneo u ostatku Evrope, dadaisti su u Cirihu eksperimentisali različitim stilovima i sredstvima izražavanja – besmislom, humorom i ironijom, protestujući protiv zločina i brutalnosti rata.

Osnivači dade bili su iz različitih zemalja – Nemačke, Rumunije, Francuske… Samo je Sofi Tojber-Arp bila iz Švajcarske. Ideje dade u SAD razvili su Marsel Dišan, Fransis Pikabija i Man Rej. Rihard Hilsenbek preneo je dadine metode u Berlin, gde je jednim manifestom iz 1920. godine predloženo čak "stvaranje međunarodnog udruženja stvaralaca i intelektualaca celog sveta na osnovu radikalnog komunizma".

U Nemačkoj se dada raširila i u drugim gradovima – u Kelnu su je pokrenuli i razvili Maks Ernst i Hans Arp, u Hanoveru Kurt Šviters.

Tristan Cara je u Parizu okupio posle rata veći broj mladih pesnika kojima se kasnije pridružio i Dišan.

Do 1921. godine već je izašao niz dadaističkih manifesta, časopisa i brošura, u kojima je detaljno razrađena rušilačka strategija, koja je afirmisala novu svest koja sa ironijom i cinizmom pretvara slobodu u anarhiju, logiku u nihilizam, smisao u apsurd… Cilj je bio da se poruše konvencije i ukine razlika između umetnosti i života. Kako je svojevremeno rekao Cara: "Treba obaviti jedan veliki rušilački, negativan posao: pomesti, očistiti". U Ciriškom manifestu iz 1918. godine stoji da "umetnost mora da bude operisana".

Dve godine kasnije na jednoj paroli koju su nosili u Berlinu Georg Gros i Džon Hartfild pisalo je: "Umetnost je mrtva".

Izvor: SEEcult

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
BEOGRAD. Galerija PRO3OR predstavlja od 23. maja do 6. juna 2017. slike Jagode Mićović (1984)....
NIŠ. U Salonu 77, izložbenom prostoru u tvrđavi Savremene gaerije Niš, od 11. do...
NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) predstavlja od 15. do 27....
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. Jun - avgust 2001...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. Avgust - septembar 2007.
Celokupno slikarstvo Milenka...
Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 23. septembar - 17. oktobar...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku retrospektivnu izložbu koja je  posvećena francuskom slikaru impresionizma – Frederiku Baziju (15. novembar 2016 – 5. mart 2017). Na izložbi su prikazana Bazijeova dela…
Knjige i časopisi
  • ImageOva dvotomna knjiga − azbučnik, predstavlja pokušaj da se na jednom mestu saberu znanja o srpskim slikarima i umetnicima (grafičari, drvoresci i bakroresci) koji su radili za srpske naručioce od XIV do XVIII veka. Pisana je…
Intervjui
  • ImagePredstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom