CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 06
Digital Art 09
Digital Art 04
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2012
Terra 18
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Izložba grafika Salvadora Dalija u Beogradu Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageBEOGRAD. Izložba grafika "Božanstveni svetovi" čuvenog španskog umetnika Salvadora Dalija otvorena je u Kući legata u decembru 2015. i dosad ju je videlo oko 450.000 posetilaca, iako nije najavljivana uobičajenim komunikacijskim kanalima, već posredstvom Fejsbuka. Leon Pogelsek, njen organizator i kurator iz slovenačke Galerije "Kos" koja je u koprodukciji s Galerijom Devom Puri, takođe iz Slovenije, osmislila ovaj kulturni događaj, kaže da nisu imali mnogo vremena, kao ni novca, te da su zbog toga išli na direktnu poruku.Image

Image

Upitan da li je pred beogradskom publikom već viđen Dalijev deo opusa, Pogelsek odvraća da u u ovakvom opsegu ovdašnja publika nikad nije videla dela ovog nadrealiste. Bio je predstavljen Dalijev ciklus u kome je ilustrovao "Božanstvenu komediju", međutim, ovo je sasvim nova izložba, tvrdi naš sagovornik. Na njoj će publika moći da vidi više od 240 Dalijevih najpoznatijih grafičkih listova, među kojima su i dela iz njegovih najobimnijih opusa, pomenuta "Božanstvena komedija" i "Biblija Sakra", zatim "Dalijevi konji", kao i "Hommage a Leonardo da Vinci".

Ovi radovi, ne samo zbog tehnike, zauzimaju posebno mesto u Dalijevom stvaralaštvu. Naime, još u adolescenciji Dali je počeo da se interesuje za grafiku i ilustracije, međutim, iz tog perioda sačuvano je malo dela. U njegovom obimnom opusu a to je, kako podseća Pogelsek, čak više od 15.000 dela, grafika je oblast koja ga je približila širem krugu publike. Za Dalija je grafika bila odlična prilika za ilustrovanje literarnih radova, koji su mu bili dragi, ili je želeo likovno da ih komentariše i da ih na svoj način nadogradi, kaže naš sagovornik. Među njima su najpoznatiji: "Alisa u zemlji čuda", "Don Kihot", "Dekameron", "Tristan i Izolda", "Faust".

"Dali je inače bio ateista i ljudi su na svaki način hteli da ga vrate bogu. Zbog toga su ga i nagovorili da napravi Božanstvenu komediju i Bibliju Sacru verujući da će ga ove teme stimulisati da se vrati hrišćanstvu. Takav ekscentrik se, naravno, nikad nije pokorio bogu, jer je on sam bio bog, kako je neretko za sebe i govorio", podseća Pogelsek. On skreće pažnju da postavka izložbe uključuje i Dalijeve tapiserije, skulpture, medalje, kao i bronzane reljefe. "Tapiserija je bila veoma moderna sedamdesetih godina i ceo svet je bio poludeo za njima. Čak je postojala i fabrika u Zaboku, blizu Zagreba, koja je radila baš umetničke tapiserije. Tamo su dolazili umetnici poput Mersada Berbera, Mladena Stilinovića i veliki broj naivaca. Tradicija tapiserija potiče iz srednjeg veka, jer su one bile jedina izolacija u zamkovima. Dali je svoje svilene tapiserije i tepihe pravio sedamdesetih u Francuskoj i na njima su prizori s njegovim uobičajenim motivima. Na izložbi se može videti prekrasan tepih, recimo sa Don Kihotom, zatim s božanskom kočijom. Što se tiče skulptura, Dali je uglavnom oblikovao životinje. Ovde su jedna žirafa, rak s magnetom i tako dalje. Zanimljivo je i šest srebrnih medalja i jedna zlatna, koju je Dali napravio sam sebi jer nikad nije dobio priznanje za svoj umetnički rad", objašnjava Pogelsek

"U prostoru gde su izložene skulpture nalazi se ciklus radova koji su omaž Leonardu da Vinčiju. Ovde se Dali bavio interpretacijom Leonardovih izuma kao što su šivaća mašina ili avion. Na japanskom papiru je kreirao sopstveno, komično tumačenje protagoniste iz klasika 'Gargantua i Pantagruel' i to su neobične grafike, jer su rađene jednom bojom", konstatuje Pogelsek.

On podseća i na neobičnu ličnost Salvadora Dalija koji, kako kaže, spada u grupu umetnika koji su svojim stvaralaštvom i ponašanjem menjali način života.

"Dali je bio ekscentrik i kao takav je istupao u javnosti rušeći sve tabue i šokirajući. Meni je jedna od najjačih priča kada je, krajem sedamdesetih, u jednom od prvih tržnih centara u Evropi izgrađenom u Parizu Dali pokupio sve plastične igračke i izneo ih ispred. Zapalio je vatru i istopio katran. Sve te plastične igračke, jednu po jednu, umakao je u katran i odmah tu na licu mesta sušio na nekoj ploči a onda ih prodavao. Cena jedne je bila hiljadu dolara i sve ih je prodao, a za godinu dana cena je porasla na 10.000 dolara. On je stvarao i šokirao. Gde je tu umetnost? Dali je verovatno mislio da on kao bog arta može da pravi art kako god hoće, čaki i da ismeva ljude. Zadatak umetnika i jeste takav da nas malo razdrmaju, poljuljaju, pa čak, ako je potrebno, i povrede. Dali je bio majstor za takve ekscese", zaključuje Leon Pogelsek.

"Imamo najveću grafiku iz Dalijevog opusa - 1,60 x 1,10. Na njoj su Hrist na krstu kako lebdi kao avion kroz nebo, odnosno, Dalijevo viđenje religije. Pored ovog kurioziteta, uključili smo i dekompoziciju u želji da prikažemo proces nastanka jedne grafike drvoreza. Prikazane su sve faze koje svedoče o tome da je, recimo, potrebno 36 ploča u drvorezu i isto toliko njihovih otisaka za jedno grafičko delo. Ideja je da zapravo pda okažemo ljudima složenost ovog postupka, da grafika ne znači staviti nešto u mašinu i štampati, već veoma kompleksan postupak koji zahteva mnogo rada."

Izložba Božanstveni svetovi Salvadora Dalija biće dostupna publici do 27. marta 2016.

Izvor: Danas

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog predstavlja od 16. novembra do 24. decembra 2017. izložbu...
ZAGREB. Galerija Prica u Samoboru predstavlja od 5. septembra do 8. oktobra 2017. četvrti...
NOVI SAD. Studio "Smek" (na engleskom udarac) iz Brede u Holandiji čine Ton Mejdam, Tom...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, The Manual Forgotten Arts Museum i kineska četvrt, Centar...
Muzej savremene likovne umstosti, Novi Sad. Maj - jun 2006.
Osnovu projekta čine radovi...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 1 - 31. oktobar 2009.
Novosadska publika...
MP_art café galerija, Novi Sad. Mart 2007.
Osnova rada "Svetlosne...
Mali likovni salon, Novi Sad. 15. decembar 2010 - 11. janurar 2011.
Jelena Sredanović...
Savremena galerija, Zrenjanin. 15 - 30. novembar 2010.
Kolonija realizovana od 23. do...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Savremena galerija, Zrenjanin....
Reportaže
  • ImageU "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i "Vodeći liniju u šetnju". Ne bi se moglo reći da je svako putovanje slikara povod za novu stranicu istorije umetnosti ali se putovanje u…
Knjige i časopisi
  • ImageNa reci Čitanja podignuti su gradovi od naslova. Evo nekih koji leže na rukavcu Čitanja Gradine: Forme raskrivanja niške Gradine; Švarceneger vas vodi kroz tajne časopisa; Prvo žene i deca, zatim muškarci, na kraju kapetan; Da…
Intervjui
  • ImageKaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji se mire gotovo sa svim što im se nasuče u život. Ali, uvek se nađu neki pripadnici u…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom