CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 28
Digital Art 08
Digital Art 07
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2011
Terra 23
Terra 18

Sponzor rubrike
Majda Kurnik - Slike Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImagePoklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Decembar 2006 - januar 2007.
Majda Kurnik, Slovenka po rođenju, srpski slikar po formaciji, osećajna, snažna, temperamentna, skromna i hrabra ličnost, potiče iz izuzetno obrazovane i imućne porodice. Posedovala je više talenata - muzički, glumački, likovni. Ovaj poslednji bio je presudan za njeno opredeljenje.


Majda Kurnik, Slovenka po rođenju, srpski slikar po formaciji, osećajna, snažna, temperamentna, skromna i hrabra ličnost, potiče iz izuzetno obrazovane i imućne porodice. Posedovala je više talenata - muzički, glumački, likovni. Ovaj poslednji bio je presudan za njeno opredeljenje.

Njeno ime, jedno je od imena srpske moderne istorije umetnosti koje još uvek nije osvetljeno u dovoljnoj meri, a samim tim ni na pravi način valorizovano. Delo Majde Kurnik, koje je bilo na marginama interesovanja likovne kritike i muzejskih radnika od kraja 1960. do skora, po značaju i autentičnom likovnom izrazu nalazi se u samom vrhu savremenog srpskog stvaralaštva.

Njeno slikarstvo odlikuje više uočljivih faza, iako nije bilo nekih velikih promena u  samom stilu. U prvoj fazi njenog stvaralaštva, koja obuhvata čitavu šestu deceniju, oslanja se na iskustva međuratne generacije slikara, njenih starijih kolega, školovanih uglavnom na Likovnim Akademijama u inostranstvu, koji tada počinju da stupaju na likovnu scenu Beograda i preuzimaju na sebe ulogu preporoda savremene srpske umetnosti. U njenom slikarstvu provejava i duh Moderne.

Kretala se i družila sa širokim krugom ljudi od intelektualaca toga vremena poput Maria Maskarelija, Ksenije Divjak, Angeline Gatalice, Ljubice Marić, Zdenka Marasović, Matije Vukovića, Koče Popovića, Danice Antić i drugih ali u njenom ateljeu nije bilo neobično ni priststvo običnih ljudi koje bi primila sa ulice.

Pod uticajem profesora koji su joj pružili odlično likovno i klasično usmerenje, njena blaga priroda, uz preživljene ratne strahote, ogleda se u jednoj osobenoj i introspektivnoj varijanti intimizma, sa primesama ekspresije koja se oseća u ranijim delima. Majda u tom periodu stvara uravnotežene kompozicije mrtve prirode, pejzaže, portrete kao i skulptoralne i arhitektonske detalje Studenice, Mileševe, Podmajne i drugih manastira u kojima je boravila i kojima je bila duboko nadahnuta. Njene najuspelije slike su upravo one koje su nastale u direktnom kontaktu sa prirodom. Mrtve prirode, skladno komponovane, harmoničnog, toplog kolorita tamnih gama, podsećaju na radove holandskih majstora. Neki od radova prve faze, zastupljene su i na izložbi kao  „Studenica” iz 1953., „Morski predeo” iz oko 1954. i „Predeo iz Slovenije” iz 1953.

Posebno izdvajamo „Svadbu u Peći” iz 1953. gde se oseća uticaj pompejanskog slikarstva po raskošnim crvenim akcentima u okviru harmoničnih oker i plavih površina i tonova koji učestvuju u gradnji jedne veoma poetične, lirske atmosfere. Logično, jer je slika  nastala neposredno posle putovanja po Italiji gde je mogla da se upozna sa likovnošću pompejanskog slikarstva. 

Prvo javno istupanje na likovnoj sceni Majda Kurnik je imala 1951. godine zajedno sa grupom “Samostalni”, čiji je član bila a koja je imala za cilj oslobađanje od kanonizovanih normi slikanja i izlaganja. To je bilo vreme u kome su se sukobila dva načina razmišljanja: jedno, koje je insistiralo na socrealističkom načinu slikanja i drugo, naklonjeno slobodnijem viđenju umetnosti  čiji je pobornik i sama bila. Posle tri održane izložbe, grupa se raspala a Majda je nastavila da deluje najpre samostalno a potom je predstavljala istaknutog člana beogradskog kruga likovnih stvaralaca.

U delima Majde Kurnik, u svim fazama njenog stvaralačkog opusa, oseća se neki tragični prizvuk života. Forme je tretirala vrlo realistički, oblik je pojednostavljen a njena dotad zagasita paleta, povremeno je osvežena svetlijim tonovima. Posedovala je veoma jak osećaj za materijalizaciju likovne ideje koju je nosila u sebi i koja će je pratiti tokom celog umetničkog stvaralaštva. Od običnih stvari na tamnoj pozadini gradila je uzbudljivu plastičnu celinu što se može primetiti na slikama poput „Velika slikarska mrtva priroda“, „Rakovi“, “Polica“ i druge.

Od 1960-te pa do svoje smrti, Kurnikova je izmenila odnos prema slici pa tako počinje da stvara dela slobodnog, širokog i uskovitlanog poteza kao i zasićene fakture čime obogaćuje likovnu strukturu dela. Formati postaju veći a centralni motiv čine izdužene pojedinačne ili grupisane figure ljudi - mesečari, arlekini, pajaci, mađioničari, muzičari, portreti dragih joj ljudi, autoporteti. Nesreću i tragiku života koji je u njoj tinjao još iz rane mladosti, zadržavala je u sebi. Na nekim od ovih kompozicija, Majda svoje traume i košmare koji su je proganjali, prenosi na platno, dok je na drugim sećanje na rat potisnuto ali je prizvuk oporosti i melanholije u njima i dalje prisutan. Bogat kolorit u kojem primat imaju plavi tonaliteti iz prethodne faze, ustupa mesto dominantnoj tamnoj gami koja odlikuje kompozicije nastale tokom druge polovine šezdesetih godina, kada je bila fascinirana delima iz Pikasove plave faze, ružičastim periodom Oskara Kokoške a naročito delima El Greka.

Na dela El Greka, Velaskeza i Zurbarana, usmeravana je još iz studentskih dana zahvaljujući učitelju, Milu Milunoviću, koji je svoje studente upućivao da rade po njima. Njihov uticaj se nesumljivo oseća u njenim radovima po koloritu, ekspresivnim izduženim figurama, naglašenim kontrastima svetlih i tamnih površina i ekstatičnom komponovanju figura po dijagonali.

Najupečatljivije slike na izložbi iz ove faze su „Autoportret sa kapom od papira” iz 1962., „Poljsko cveće” iz 1964. i „Žene sa ogledalima” iz 1965. Za poslednju pomenutu sliku sačuvana je i skica, urađena temperom, po kojoj je slika preneta na platno. Predstavljene su dve žene u intimnom trenutku ulepšavanja a sećanja na egipatsku civilizaciju, Pompeje, renesansu Paleologa, Majda transponuje u likovno autentičnu priču. 

Poslednje godine svoga života Majda Kurnik je provela boreći se sa bolešću koja se odrazila i na njeno stvaralaštvo, tako da nastaju gotovo lebdeće figure koje gube vezu sa realnošću i imaju prizvuk snoviđenja, tu su zatim razne predstava đavola, nadrealnih životinja, deformisane ženske figure... Ovo su slike ekspresivnog naboja koji prima vid egzistencijalnog krika, uskovitlanog, kratkog poteza što se direktno uočava na slici „Leteća figura III” iz 1965.

Interesovanje za opus Majde Kurnik počinje tek mnogo godina nakon prerane smrti umetnice. Jedan od razloga je njen veoma kratki životni i slikarski vek jer je za nepune dve decenije, koliko je aktivno stvarala, ispričala svoju slikarsku priču. Drugi naravno, leži u činjenici da za to vreme nije stigla da zaokruži delo koje je ostavila iza sebe i koje je ostalo nedovoljno proučeno i razjašnjeno. Dobri poznavaoci likovne umetnosti, visoko su je cenili kao umetnika ali, kako je vreme prolazilo, Majda je postepeno padala u zaborav. Zato ostaje na današnjoj generaciji istoričara umetnosti i likovnih kritičara da je postave na mesto u srpskoj istoriji umetnosti, koje joj po raskošnom talentu i delima koja je ostavila, svakako i pripada.

Tijana Stojiljković,
Istoričar umetnosti
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Konkurs - Škola velikog srca
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. Novembar 2006.
Pojava da dva autora zajedno izlažu...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2004.
Rajić...
Mali likovni salon, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Umetnica je opčinjena...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 2000.
Zaista, jedna autentična Merc...
Savremena galerija, Zrenjanin. 13 - 31. oktobar 2008.
Na ovoj izložbi biće prikazani...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Septembar 2006.
Slika kod Nešića je...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. Decembar 2006.
Nakon adaptacija izložbenih sala na...
Reportaže
  • ImageMuzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
    Tokom prve nacionalne Noći muzeja u Srbiji učestvovaće preko 100 muzejskih i galerijskih prostora iz pet gradova: Novog Sada, Niša, Valjeva, Šapca i Beograda.…
Knjige i časopisi
  • ImageMože li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe…
Intervjui
  • ImageMiroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom