Mladi vajar Marko Veljković Krapa je na početku traganja za sopstvenim stvaralačkim putem. Modernog je senzibiliteta, prati aktuelne tendencije i strpljivo gradi sistem plastičnih simbola koji su pred nama. Kao svestrani umetnik bavi se i crtežom kao ravnopravnom likovnom disciplinom. Ove skulpture rezultat su njegovih istraživanja tokom 2014. i 2015. godine. One ostavljaju utisak igre oblika i forme sa neograničenim brojem kombinacija podstaknute bogatom imaginacijom umetnika.  Marko se trudi da ideju i nevidljivo materijalizuje, pa tako stvara valjkaste oblike različitih dimenzija i kao neki arhitekta njihovom kombinacijom gradi apstraktne forme koje osvajaju prostor po horizontali i vertikali. Proces samootkrivanja kroz igru je tačka oslonca prilikom modelovanja i njihovo stremljenje ka visini, kao i oslobođenoj horizontalnoj energiji.

Pod uticajem svog stvaralačkog duha da se pretoči u materiju i potvrdi svoje postojanje u fizičkom obliku, Marko koristi svojstva orahovog ili bukovog drveta. Drvo uzeto iz prirode zrači unutrašnjom energijom koju mladi vajar obuzdava i pretače u oblike. Ovim skulpturama nije potreban naziv koji sugeriše imaginaciju. Obrada drveta je mašinska, a manuelno se dobija oblik forme, izgled celine , znakovitost čistih formi. Valjkasti oblici raznih dimenzija i igra oblika ostavljaju slobodu posmatraču da stvori svoj svet, svoj sud, svoju predstavu.

Kroz biće forme, kao njen zatočenik, Veljković sagledava ontološke vrednosti umetnosti, života i sebe. Gradi, vaja, upoznaje, proverava, proširuje i uzdiže da bi opstao u nimalo privlačnoj praznini postojanja. Na kraju možemo pretpostaviti da ovakav način izražavanja samo njegov način unošenja reda u haotičan svet koji ga okružuje.

Mirjana Jovanović,
istoričar umetnosti