Danijel Buren. Sala senki i svetla. Giovanni Anselmo, Michael Asher, Igor Antić i John Baldessari

Donald Judd, On Kawara, Joseph Kosuth / Claude Monet

Otvaranje

Od ranih 60-ih godina XX veka Daniel Buren realizuje svoja dela "in situ" sa ogromnim autoritetom. Savremenik najznačajnih tokova u umetnosti i učesnik istorijski značajnih izložbi, kao što su "Kada stavovi postaju forme" ili "Madjioničari zemlje", Buren je iza sebe ostavio brojna dela u javnim prostorima, od intervencije na mostu kraj muzeja Guggenheim u Bilbau ili "Dva platoa" u dvorištu Kraljevske Palate u Parizu. Teško je izdvojiti neke od izložbi ovog francuskog umetnika, među oko tri hiljade izvedenih na svim kontinentima i u najuticajnijim institucijama. Umetnička publika i kritika u Srbiji pamte njegove nastupe na izlozbama u SKC-u u Beogradu 1971. i na Bijenalu vizuelnih umetnosti u Pančevu 2004. O njegovom uspehu najbolje govore priznanja "Praemium Imperial" 2007. u Japanu, koja se smatra za ekvivalent Nobelove nagrade i Zlatni lav na venecijanskom Bijenalu 1986. godine.

Iako su svaku od Burenovih intervencija pratili kritički tekstovi u kojima se veoma precizno postavljao u odnosu na svoje savremenike - Minimaliste, Konceptualce, Fluxus i druge, podvlačeći prevashodno razlike medju njima, kao i na umetnike iz prošlih vekova kao sto je na primer Učelo, verovatno je nedostajala jedna ovakva izložba kao što je “Freska”, da bi se bolje razumeo Burenov referentni sistem, uvažavanje i inspiracija. Poznate su njegove veze sa radovima Matisa i Ležea, kao i njegova kritika Dišana, koja je ujedno i kritika dela koja dekontekstualizuju umetničke institucije. Manje su opet poznati uticaji meksičkih muralista na ovog umetnika i upravo njihove monumentalne freske, koje su u trenutku nastanka bile u senci "Pariške skole". Izložba "Daniel Buren: Freska" izvlači dakle u prvi plan Burenove veze sa radovima drugih umetnika različitih generacija i izraza. Ona je svojevrsni omaž svim onim stvaraocima, bili oni svetski priznati ili ne, čiji je rad u odredjenom trenutku bio od fundamentalnog značaja za Burena. "Freska" je monumentalno delo koncipirano za muzej BOZAR, za njegov celokupni prostor. Ona u vidu "zidne slike" pravi krug od 360 stepeni oko svih sala. U prvoj sali prikazuje se troipočasovni film, takodje komponovan kao svojevrsna freska, koji prikazuje sve dosadašnje Burenove realizacije uz umetnikov komentar. U narednoj sali, nazvanoj "Sala otisaka", zidovi su prekriveni tapetama sa prepoznatljivim Burenovim motivom, bojenim i belim vertikalnim trakama širine 8,7 cm. Na tapetama sa ostavljena prazna mesta, kvadratnih, okruglih, trouglastih ili pravougaonih oblika, koja odgovaraju oblicima i dimenzijama umetničkih dela drugih umetnika. U narednih sedam sala, nazvanih "Sale senki i svetla", ta dela ("svetla") se pojavljuju poslagana po abecednom redu i to naizmenično sa “senkama”, to jest praznim mestima. Svaka sala je dakle kopija prve sale, to jest paterna koji Buren posetiocu nudi kao vodič kroz izložbu.

Tu su predstavljena dela sledećih umetnika, nezaobilaznih u ličnoj istoriji Daniela Burena: Saâdane Afif, Carl Andre, Giovanni Anselmo, Igor Antić, Jean Arp, Michael Asher, Eugène Atget, Jean Aujame, John Baldessari, Robert Barry, Bernard Bazile, Bernd & Hilla Becher, Larry Bell, Joseph Beuys, Alighiero Boetti, Constantin Brancusi, Marcel Broodthaers, Stanley Brouwn, Sophie Calle, Charles Camoin, Philippe Cazal, Paul Cézanne, Marc Chagall, Roger Chastel, Jacques Charlier, Pascal Convert, François Curlet, Hanne Darboven, Jacqueline Dauriac, Guy Debord / Giuseppe Pinot-Gallizio, Pierre Dmitrenko, Eric Duyckaerts, Jean Fautrier, Morgan Fischer, Dan Flavin, Lucio Fontana, Michel François, Hans Haacke, Reymond Hains, Simon Hantaï, Douglas Huebler, Pierre Huyghe, Anne Veronica Janssens, Donald Judd, Anish Kapoor, On Kawara, Ellsworth Kelly, John Knight, Joseph Kosuth, Jannis Kounellis, Edward Krasinski, Thierry Kuntzel, Bertrand Lavier, Louise Lawler, Fernand Léger, Sol LeWitt, Roger Limouse, Bernd Lohaus, Richard Long, Alberto Magnelli, Kasimir Malevitch, Piero Manzoni, André Marchand, Agnès Martin, André Masson, Henri Matisse, Mario Merz, Piet Mondrian, Claude Monet, Adolphe Monticelli, Côme Mosta-Heirt, Bruce Nauman, Barnett Newman, François-Guy Nochet, Blinky Palermo, Philippe Parreno, Michel Parmentier, Francis Pasquier, Giuseppe Penone, Pablo Picasso, Sigmar Polke, Jackson Pollock, Jean Pougny, Ad Reinhardt, Gerhard Richter, Alexander Rodchenko, Edward Ruscha, Robert Ryman, Salvatore Scarpitta, Gerry Schum (video selekcije Land Art & Identifications: Ger van Elk, Walter De Maria, Jan Dibbets, Barry Flanagan, Hamish Fulton, Gilbert &  George, Dennis Oppenheim, Klaus Rinke, Ulrich Rückriem, Keith Sonnier, Franz Erhard Walther i drugi), Franck Scurti, Tino Sehgal, Richard Serra, Tony Smith, Robert Smithson, Henryk Stazevski, Thomas Struth, Pascale Marthine Tayou, Richard Tuttle, Lee Ufan, Jacques Villeglé, DeWain Valentine, Lawrence Weiner, Ian Wilson, Chen Zhen i Gilberto Zorio.

Među delima se nalazi i rad srpskog umetnika Igora Antića nazvan "Formalno upozorenje 06 07 15". Antić za ovu izložbu realizuje jedan uveličani formular koji prikazuje njegovu umetničku situaciju vidjenu iz birokratske perspektive. Igor Antić od 1992. godine izvodi svoja dela "in situ" i time se upisuje na liniju Burenove tradicije. Saradnja izmedju ove dvojice umetnika je počela godinu dana ranije na Institutu visokih studija likovnih umetnika u Parizu, u okviru programa "Situacija umetnika". Ovim svojim radom Igor Antić podseća na taj početak, praveći, uz dozu humora, omaž Danielu Burenu.

Art magazin, redakcija

Više informacija: www.bozar.be/en/activities/81379-daniel-buren