Na izložbi "Marij Pregelj: Dokument istine" biće predstavljeno slikarstvo slovenačkog umetnika Marija Pregelja (8. avgust 1913. Kranj – 18. mart 1967. Ljubljana), iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, koje je nastalo u periodu između 1947. i 1967. godine. Legat koji nosi ime sina i supruge umetnika, Muzej je preuzeo 1986. godine posle smrti supruge Marija Pregelja. Ona je, po želji samog autora, umetničku zaostavštinu svog supruga ravnopravno zaveštala Muzeju savremene umetnosti i ljubljanskoj Modernoj galeriji. Tom prilikom Muzeju savremene umetnosti, pored slika, pripala su i 123 grafička lista i 22 rada izvedena tehnikom akvarela, gvaša i pastela. Deo legata, koji obuhvata grafičke listove, bio je predstavljen na izložbi 1988. u Galeriji - Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Marij Pregelj je slovenački slikar i grafičar, umetnik specifične ikonografije i simbolike, čiji je stvaralački doprinos nezaobilazan u proučavanju slovenačke kao i šire jugoslovenske umetnosti druge polovine prošlog veka. Potiče iz porodice slovenačkog pisca ekspresionističkog usmerenja Ivana Pregelja, i čenjinica da je odrastao u literarnom okruženju, važna je za konačno formiranje njegove i životne i umetničke biografije. Školovao se na zagrebačkoj akademiji likovnih umetnosti gde je diplomirao u klasi profesora Ljube Babića. Prvi put se pojavljuje na izložbi Nezavisnih 1937. u Jakopičevom domu u Ljubljani, a samostalno izlaže od 1950. godine. Pregeljevo slikarstvo predstavlja reakaciju na egzistencijalne izazove savremenog čoveka, koje umetnik iskazuje „homerski širokogrudo“ kroz snažan gest i ekspresivan kolorit. Pregelj je tvorac brojnih ciklusa uvek novih ikonografskih osobina i formalnih varijacija. Stvralački opus Marija Pregelja od samog početka prožet je sagledavanjem čovekove egzistencije, ne samo u interpretaticijskom smislu, već pre svega u njenoj psihološkoj složenosti. Celokupnim Pregeljovim opusom, a posebno u poslednjoj stvaralačkoj deceniji, dominira ljudska figura data u svoj svojoj ikonografskoj i simboličkoj razuđenosti: kao akter rođenja, kao nosilac smrti, kao sedeća figura za stolom, figura žene u stavu orante, truplo na stolu ili razapeta forma na krstu.

Pregeljev likovni izraz predstavlja autentitičnu i autohtonu pojavu u periodu razvoja socijalističkog modernizma, najbliži karakteristikama tamnog modernizma u Sloveniji (Tomaž Brejc), a na širem evropskom planu, Pregeljevo slikarstvo korenspondira sa najvišim dometima umetnika, pripadnika poslednje generacije modernista.

Izlagao je na Bijenalu u Veneciji 1954. i 1956. godine, na Bijenalu u Tokiju 1955. na izložbi Gugenheim Inernational u Njujorku 1958. kao i na Bijenalu u Sao Paolu 1963. godine. Bio je profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije (1960-1964). Dobitnik je više nagrada, između ostalih Zlatne plakete na II trijenalu jugoslovnske umetnosti u Beogradu 1964, Prešernove nagrade 1958. i 1964, i Jakopičeve nagrade 1969. godine.

U Zbirci slikarstva MSU, pored dela iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, nalaze se 12 dela ovog umetnika svojevremeno otkupljenih za kolekciju Muzeja, među kojima su i posebno značajna dela iz Pregeljevog kasnog opusa, "Fantastična trpeza" (1966) i "Diptihon" I, II (1967).